Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dao je intervju za italijansku “La Stampu”, a tema razgovora su bili, između ostalog, protesti Srba na Kosovu.
“Naš narod tamo je ljut”, kaže Vučić. La Stampa napominje da je Vučić trebalo da sastane sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Bratislavi, ali da nije otišao.
“Idemo u Kišnjev”. Ali tamo neće biti Kurtija. U jednoj igri taktičkih dodavanja lopte, koje su prema lideru iz Beograda, krivica Prištine koja ne želi smirivanje na Balkanu, piše La Stampa.
Predsedniče Vučiću, kosovski Srbi sa Severa prijavljuju nasilje od strane prištinske policije. O kakvim se diskriminacijama radi po Vašem mišljenju?
“Srbi koji žive na Severu i u drugim enklavama, osećaju se napadnuti od strane specijalnih jedinica kosovske policije. Gotovo svake nedelje. Postoje pouzdani izvori koji to potvrđuju. Priština nema pravo da ima specijalnu policiju na Severu. Oni zadržavaju, zaustavljaju, maltretiraju naš narod. Kurti je oduvek govorio: ‘Mi smo suverena zemlja, imamo pravo da rasporedimo naše snage tamo gde želimo’. Jasno je da to ne može. A on je uradio još više od toga. Ljudi su počeli da protestuju zbog nelegalnih i nelegitimnih izbora za gradonačelnika. Postoje opštine gde je gradonačelnika izabralo 11-oro ljudi. Nije demokratski imati 0,02%. Čak i Amerikanci i EU osuđuju njegovo ponašanje. Ali on ne želi da čuje”.
Šta vi od njega tražite, kako bi se zaustavili protesti?
“Da svoje navodne gradonačelnike odvede na jug i da skloni svoje trupe sa severa. Tada će doći do istinskog pomirenja između Srba i Albanaca. Mi to želimo, spremni smo za mnoge kompromise. Sa druge strane, postoje oni kojima je jedini cilj da proteraju Srbe i da pokažu mišiće. Smirujemo narod, ali ako se nastavi ovako, to neće biti moguće.”
Čak je i državni sekretar SAD-a, Blinken, izgrdio Prištinu. Da li je Kurti u poteškoćama?
“Duboko smo zahvalni našim američkim partnerima što su naglasili čija je krivica, ko je hteo ove incidente. Ali potrebno nam je više. Pritisak međunarodne zajednice kako bi Priština nastupala na racionalan način. Spremni smo za dijalog. Nije bilo lako svariti pregovare onako kako su bili očekivani u Briselu (to jeste da Srbija prizna Kosovo, da dve strane recipročno priznaju dokumenta, pasoše, tablice, da Priština kreira asocijaciju** srpskih opština, primedba urednika)”.
Već mnogo puta ste učestvovali u pregovaračkom procesu sa EU. Posmatrano spolja sve izgleda kao izgubljeno vreme: nastavljate da se međusobno optužujete i tenzije rastu…
“Imamo potrebu da vidimo formiranje asocijacije sprskih opština, potom ćemo biti spremni za druge razgovore.”
Imate li i dalje nameru da uđete u EU?
“Mi smo na tom putu i to su naše vrednosti. Zajedno sa Crnom Gorom, mi smo najnaprednija zemlja čitavog regiona. Naša ekonomija čini 50% ekonomije na Zapadnom Balkanu. Pripadamo Evropi, nadam se da ćemo u budućnosti brže napredovati.”
Šta će biti sa sankcijama Rusiji? To je jedan od uslova, ali vi to odbijate.
“Za 4 od 5 Rezolucija UN-a, glasali smo u liniji sa ostalim zemljama EU. Nemamo problema da podržimo teritorijalni integritet Ukrajine. Pripadaju joj Krim, Donbas, Zaporožje i Herson. Osuđujemo agresiju. Ako govorimo o procesu pristupanja, šest meseci pre ulaska, trebalo bi da budemo kompletno usklađeni sa evropskom spoljnom politikom.”
Dakle, za sada ništa od sankcija, potom će se videti?
“Postoje određene razlike koje proističu iz onoga što smo proživeli pre 25 godina.”
I dalje kupujete gas po ultra povoljnim cenama iz Moskve. Hoćete li se odreći toga?
“Odlučujemo se i za druge opcije, sa interkonektorom Bugarska-Srbija uzimaćemo gas iz Azerbejdžana, a tečni prirodni gas iz Aleksandropulosa. Činimo to zajedno sa Evropskom zajednicom.”
Lider Republike Srpske Dodik otišao je kod Putina. A Vi? Kada ste se čuli s njim poslednji put?
“Nisam razgovarao s Putinom više od godinu dana. Ali sreo sam se sa mnogim liderima EU koji su ga posetili i s njim razgovarali. Msilim da nije ništa negativno razgovarati sa nekim. Ali to ne činim jer bi sve rekli vidi Srbe. Ono što žele da zabrane nama, dopuštaju sebi.”
Da li smatrate Rusiju i Kinu pouzdanim saveznicima?
“Svako u svetu ko se drži međunarodnog prava naš je partner. Ne stidimo se da to kažemo. Italija je, na primer, naš veliki prijatelj iako je priznala nezavisnost Kosova. Često razgovaram sa Tajanijem i sa Melonijevom. Kina postaje sve važniji investitor za nas, kao i Rusija, Kazahstan, Ukrajina. To je politika.”
Vi dobro poznate Putina.
“Da, tako je”.
Kada će zaustaviti rat i sesti za sto?
“Ja bih voleo da vidim obojicu, Zelenskog i Putina, što je pre moguće, da sede za istim stolom. To je uvek bolje nego voditi rat.”
Koji bi to kompromis mogao da bude prihvatljiv za njega?
“Obojica moraju da nađu zajednički imenitelj. Takođe i Zapad, zajedno sa Ukrajincima. Neophodni su ustupci sa obe strane. Inače ćemo imati još sukoba. Što je pre moguće, to bi bilo najbolje sa čovečanstvo, za čitav svet. Znam da to nije popularno jer postoji izvesna vrsta zabrane na mir, ali vreme je da se ulože enormni politički napori da bi se postiglo bilo kakvo primirje. Ali ne uz jednostrano postavljanje uslova.”
Bojite li se da mogu da izbiju novi konflikti, na Balkanu na primer?
“Verujem i nadam se da ne, ali ja govorim o srpskoj strani, ne u ime drugih.”
I EU je alarmirana. Danas se strahuje od novih nasilja u Mitrovici
“Odluke Prištine pothranjuju tenzije”.
Nije mogao da bude jasniji državni sekretar SAD-a Entoni Blinken, koji je na prilično neuobičajen način, komentarišući situaciju visoke tenzije na severu Kosova, kritikovao ponašanje vlade Aljbina Kurtija. U prošli ponedeljak, tokom protesta zbog izbora lokalnih gradonačelnika u zonama sa većinskim srpskim stanovništvom (na birališta Srbi nisu izašli masovno i stoga se izbori smatraju nelegalnim), lokalno stanmovništvo sukobilo se sa kosovskim specijalnim snagama i vojnicima iz misije NATO, Kfor-a.
Bilans: 25 ranjenih, od kojih su neki ozbiljnije ranjeni, od kojih 11 italijanskih pripadnika puka Alpini i 14 mađarskih vojnika. Amerika traži sada deeskalaciju i polazi od saveznika:
“Priština da ukloni policijske snage raspoređene u ovoj zoni”, izjavio je Blinken.
Od srpskog predsednika Vučića traži da snizi stepen gotovosti svojih oružanih snaga na granici sa Kosovom i da zatraži od Srba iz kosovskih enklava da prestanu sa provokacijama i napadima na trupe KFOR-a. Isti apel uputio je najpre Kurtiju Makron kao i visoki predstavnik za spoljnu politiku EU.
Borelj: “Situacija je opasna i neodrživa”, izjavili su. Dok je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil bio još eskplicitniji: “Biće posledica po bilateralne odnose sa Prištinom”. Do te mere da je Kurti juče izjavio da je začuđen zbog napada koji “penalizuju” Kosovo. I iskazao raspoloživost da razmisli da li će poništiti izbore. U opštinama na severu, Srbi ne odstupaju ni pedalj sa lica mesta. Juče popodne, oko 16 časova, Goran Rakić i Igor Simić, odnosno lider Srpske liste, partije srpske manjine na Kosovu i njegov portparol, pregovarali su ispred bodljikave žice sa oficirom koji je delegiran ispred KFOR-a oko postizanja dogovora, na nekoliko metara od zgrade Opštine grada Zvečana.
“Oslobodite ulicu i pustite nas da prođemo, oslobodite uhapšene mladiće koje ste tukli”, rekao je Simić. I dodao je: “Optužuju nas da smo udarili na snage NATO-a , ali mi smo žrtve”. Predstavnik KFOR-a stavio je do znanja da će razmotriti zahtev. A zatražio je u zamenu garancije u vezi sa kontrolom naslja. Ali već danas, tenzije bi mogle da se pojačaju, ako pripadnici albanske nacionalnosti sa Kosova*** (“kosovari” u italijanskom – primedba prevodioca) pokušaju da načine prodor prema sprskim opštinama na Severu, preko mosta u Mitrovici.
Izvor: Objektiv.rs, Telegraf
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)