Muzička scena EX Jugoslavije osamdesetih godina prošlog veka bila je toliko raznovrsna i kvalitetna da je svaka nova grupa stvarno morala da ponudi nešto zaista vredno da bi mogla da se nosi sa jakom konkurencijom poput Ekatarine Velike, Azre, Zabranjenog Pušenja, Leb i sol-a i mnogih drugih kultnih rok bendova. Tada se činilo da loših grupa i nije bilo.
Tako ni priča o pesmi “Jelena” benda Bolero nije romantična. Pre je tragična i bolna.
Koliko god izgledalo (za neupućene) da je pesma “Jelena” sarajevskog benda jedan od najvećih hitova bivše SFRJ tugaljiva ljubavna balada posvećena devojci ili nesrećnoj ljubavi – ona to jednostavno nije.
U čemu je tajna emotivne balade koja je je za kratko vreme postala veliki hit i koja nije izgubila na kvalitetu i popularnosti ni 35 godina posle njenog nastanka u slavno doba sarajevske pop-rok škole, daleke 1988 godine?
Odgovor je jednostavan. Koliko god god metaforični stihovi asociraju na ljubavnu poeziju koju na sredini pesme prekida dramatično paljenje šibice i uzdah asocira na ljubavnu pesmu – ona to nije.
Sva simbolika te pesme je da simbolike – nema. Osećajna balada u kojoj su se mnogi pronašli nije posvećena zanesenosti i tragičnoj ljubavi već – deci bez roditeljskog staranja.
Iskonstruisane su razne pretpostavke u vezi sa stihovima “Da l’ za tebe postoji, neko sasvim drag i lep, čije ruke tebi radost donose / Jer danas više nemam snage, da te zavolim, danas samo moram, moram, još jednom da te potražim / Jer ja sam tugu kvasio, tuđim suzama, zbog mene nikad, nikad, nisi plakala”.
Pesma “Jelena” otvara drugi studijski album sarajevske grupe Bolero “O Jesenjinu” koji je sniman sniman i miksan u studiju RTVSA 1988, a objavljen je iste godine u izdanju diskografske kuće Diskoton. Inspiracija za album je bio lik i delo ruskog pesnika Sergeja Jesenjina.
Autor hita zbog kojeg su generacije klinaca bivše Juge ronile suze je Miroslav Mišo Bartulica otkrio je svu tragiku nastanka hita koji se peva i danas.
“Ljudi vole kad je dramatično”
– “Jelena” je pjesma koja je obilježila grupu i mene kao autora. Znaš šta, ljudi vole kada je nešto dramatično, pa su se po izdavanju te ploče počele pisati neke stvari koje ja nisam ni potvrdio ni opovrgao. U početku su ljudi mislili da je to neka ljubavna pjesma, ali kasnije sam rekao da je to pjesma o svoj djeci bez roditelja, o djeci koja nisu doživjela taj osjećaj i toplinu koju samo roditelji mogu donijeti, dakle nešto što na samom početku, kada je pjesma objavljena, mnogi nisu ni pretpostavili. Međutim, to svakako nije moje privatno iskustvo i ja o tome nisam puno govorio. Jedanput sam o tome nešto rekao, ali opet se to vraćalo na početak. Hoću da kažem – govorio ja ili ne govorio, ljudi žele da je mene mama ostavila i džaba je sve. (smeh) No evo sada kažem da to nije moj slučaj, ali možda jeste nekih ljudi oko mene od kojih sam ja uzeo neke momente te priče. Ljudi ponekad isprepletu neke stvari koje u suštini nisu istinite, mada donekle imaju veze sa tim, jednostavno neko krene sa nekom pričom i to posle dođe do nečeg stotog. Pjesma jeste teška i ona govori o nekom ostavljenom djetetu, o onima koji su ostavljeni kada su rođeni i koji nisu nikada upoznali svoje roditelje, rekao je Bartulica u jednom intervjuu.
Znaju oni koji znaju
Malo je poznato da ovaj da hit jakih stihova i upečatljivate muzike koji decenijama tera suze na oči ipak nije autobiografski.
– Moja mama Marija je živa još i nije me ostavila kad sam se rodio. Ali, ko zna da li bi “Jelena” imala takav publicitet bez tog izmišljenog tragičnog momenta. Ne potcenjujem pesmu, ja sam pisao tekst i muziku i aranžman, ali tako neki dodatak svemu napravi još nešto što možda sama pesma ne bi… U njoj su teški stihovi, ipak, ako pažljivo poslušaš, nudi nadu za smislom života i u tako teškim slučajevima… Znaju oni koji znaju – izjavio je svojevremeno Bartulica.
Komentari (0)