Nakon masakra koji se dogodio u sredu ujutro u OŠ Vladislav Ribnikar” na Vračaru kada je učenik K.K. (13) ubio osmoro đaka i čuvara Dragana Vlahovića, a u krvavom piru ranio i šestoro dece i nastavnicu istorije, sa decom treba pažljivo razgovarati i pružiti im pomoć, savetuju stručnjaci
Institut za mentalno zdravlje u Beogradu u cilju podrške porodicama stradalih u ovom događaju, nastavnicima i učenicima kojima je potrebna psihološka pomoć i podrška, otvorio dve telefonske linije: 0638681757 i 0638682217, dok je na Klinici za psihijatriju UKCS formiran tim stručnjaka koji će biti dostupan za podršku svima kojima je potrebno.
Kako ovaj događaj može izazvati različite emocije kod dece, kao što su osećaj straha, panika i anksioznost povodom sopstvene bezbednosti i bezbednosti njihovih bližnjih, preporuke je dao i Institut za kriminološka i sociološka pitanja kako da razgovarate sa decom nakon pucanjave i stresa koji su doživeli.
Ovo je niz saveta:
-Može delovati da je teško pronaći pravi trenutak za razgovor. Ipak, izbegavanje razgovora može dovesti do pojačanog osećanja zabrinutosti i zbunjenosti, i ostavlja otvoren prostor za dezinformacije kojima su deca izložena. Objasnite detetu da želite da razumete kako se oseća. Jeste teško, ali ne zaboravite da ste vi svom detetu najveća podrška – poručuju stručnjaci.
Dalje, pitajte dete o tome šta ono zna o pucnjavi koja se dogodila i kako se povodom toga oseća. Dopustite deci da izraze svoja osećanja i postave vam sva pitanja koja imaju. Uverite ih da je normalno to što osećaju i budite iskreni – nemojte lagati.
Normalno je da deca budu u nekoj meri zabrinuta povodom pucnjave u školi. Ako vam dete izgleda izuzetno uplašeno, ljuto, ili povučeno potražite stručnu pomoć – savetuju.
Šta može da pomogne
Pokažite svoja osećanja. Time će vaša deca dobiti „dozvolu“ da iskažu sopstvena osećanja:
– Podstičite ih da napišu ili nacrtaju ono što ih muči. Ako ne žele, ne moraju da vam pokažu svoj sastav ili crtež.
– Uvažite njihova opravdanja (da nisu spremni da odgovaraju, da nisu dovoljno skoncentrisani) posebno u narednim danima. Ali im dajte do znanja da ste tu kada budu spremni.
– Pomozite im da zadovolje potrebu za sigurnošću, budite pored deteta i organizujte zajedničke aktivnosti.
– Ako imaju potrebu za osamljivanjem i plakanjem, pustite ih ali ih ne ostavljajte previše često samim kod kuće, posebno ne noću.
Šta neće pomoći
– Izbegavanje razgovora o događaju
– Negiranje da je dete doživelo teško iskustvo
– Prećutkivanje bitnih i primerenih informacija.
– Ponašanje kao da se ništa nije dogodilo
– Požurivanje oporavka
– Potiskivanje vaših osećanja i reakcija
– Ljutnja na dete zato što je neraspoloženo ili ne ispunjava školske obaveze
Imajte zajedničke aktivnosti
Važno je održavanje socijalnih kontakta, organizovanje okupljanja (ukoliko dete to želi). Organizovati sistem podrške, detetu će značiti da se povezuje sa drugom decom.
Održavajte rutinu koliko je to moguće. Pored neprijatnosti i nesigurnosti, rutine pomažu deci da ,,vrate” osećaj da će sve biti u redu. Na primer, organizujete obroke svaki dan u isto vreme – poručuju sa Instituta kriminološka i sociološka pitanja.
Komentari (0)