"STRANI PLAĆENICI NIKAD NE SPAVAJU!" Dule Savić: Ima mnogo ludaka koji napadaju Đokovića i Srbiju!

U teškim vremenima koja su sada došla sa ovom pandemijom, čovek najbolje pokaže kakav je. To je nekoliko puta ponovio Dušan Savić, kultni golgeter i velikan Crvene zvezde, koji i u miru Zlatibora nije mogao da pobegne od ljudske pakosti, i kako kaže, raznih ludaka koji napadaju Srbiju i njenog sportskog viteza – Novaka Đokovića.

“Pravim veliku stazu oko kuće, radim fizičke poslove da se ne bih nervirao”, kaže Savić.

“Ovo je vreme u kome se ljudi najbolje pokazuju kakvi su, dobri ili loši, koliko su čisti ili prljavi. U teškim situacijama čovek najbolje pokaže svoju ličnost. A sada je toliko prljavštine isplivalo da je to strašno. Tako da sam se sklonio od svega, ne želim da ulazim ni u kakve rasprave, ostaviću to kad sve ovo prođe.”

Poznat kao veliki i iskreni patriota, Savić nije mogao da prećuti stvari koje su ga uvek izbacivale iz koloseka.

“U početku ove borbe sa nevidljivim neprijatljem, u Beogradu sam imao vremena i da čitam, ali sam ovde maksimalno posvećen poslu. Ipak, pogledam vesti i onda naletim na neke komentare raznih ljudi na račun Srbije. Posebno se ističu ovi što su napadali Novaka Đokovića, kao demokrate, da im ne izgovaram imena, znaju svi o kome se radi. Umesto da svi stoje mirno pred Novakom. Kod takvih demokrata normalan čovek nema pravo da se zapita šta je za jednog vrhunskog sportistu dobro, a šta ne. To je tako, strani plaćenici nikad ne spavaju. Uvek su na zadatku, samo ih bocnu iglom i eto, odmah se oglase”, kaže Savić za “Novosti”.

Pored poslova oko kuće i šetnji na svežem vazduhu, najviše ga opuštaju i raduju reprize fudbalskih utakmica njegove Zvezde.

“Gledam redovno Zvezdin TV kanal, ponovo sam uživao u utakmicama sa Krasnodarom, Liverpulom. Najviše me je obradovala kratka reportaža iz 1972. godine i pobeda nad Dinamom od 5:1, iako su gosti iz Zagreba poveli. Vratile su se lepe uspomene, tada sam tek došao u Zvezdu, bio u omladincima. Opet sam video Kuleta, Paviku i ostale, podsetio se tog sjajnog ambijenta. Pratim te mečeve sa velikom pažnjom.”

Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs

Aktuelan je i vremeplov, podsećanje na značajne datume. Pre 41 godinu u ovo vreme, Duletova generacije je prvo izbacila Hertu i plasirala se u finale Kupa UEFA. Nepravda ga još boli, ali je srećan što je ona kasnije nadoknađena u Bariju.

“Oštećeni smo za taj penal u revanšu koji je presudio da Borusija trijumfuje. Mi smo igrali izvanredno, imali prečke, stative. Prvi put smo promašivali te sezone i zato platili visoku cenu. Greške, promašaji i posebno nepravde, naše i prethodnih generacija, naplaćeni su 1991. godine. Bog to tako reguliše. To je bilo pred raspad SFRJ i tada je moralo da se pokaže ko je bio najbolji u toj i ko će biti najbolji i u ovim sledećim državama. Zato smo osvojili evropsku i svetsku krunu”, rezonuje Savić, koji je u crveno-belom dresu u periodu od 1973. do 1982. odigrao 258 zvaničnih utakmica i postigao 149 golova.

Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Instagram – Objektiv.rs

Presrećan je i ponosan što je ovim poslednjim uspesima koji su vratili klubu stari sjaj, veliki doprinos dao njegov sin Vujadin, jedno vreme i kapiten ekipe.

“Uvek je Zvezda bila velika kad je imala četvoricu, petoricu igrača iz svoje škole. Ova generacija koja je posle mnogo godina odvela klub prvo u Ligu Evrope, pa zatim i u Ligu šampiona, na najbolji način je to pokazala. Oni su taj zvezdaški kult vratili i na teren i na tribine. Podigli su sopstvene kvalitete, kao i kvalitete saigrača i ostvarili taj veliki uspeh. Vujadin je ostvario i moj san, jer je bio šampion, a zatim je i kao kapiten predvodio ekipu protiv najboljih evropskih timova. Dokazao je svim nevernim Tomama da je kvalitetan fudbaler, veliki zvezdaš, hrabar borac na terenu i u životu. Otišao je u kiparski APOEL posle dve sezone koje je pošteno odradio.

Svim srcem Dule Savić podržava novog trenera Dejana Stankovića i njegov plan da podmladi ekipu.

“Znam ga kao klinca, trenirao sam pionire tada u školi. Videlo se još u omladincima kod Pižona da će biti veliki igrač. Ostvario je sjajnu karijeru, prvo u Zvezdi, kasnije i u Italiji. Napravio je vrhunske rezultate kojima može da se diči, i on i njegova porodica, Zvezda i srpski fudbal. U tom smislu je primer za poštovanje. Mi zvezdaši mu želimo da napravi i veliku trenersku karijeru i da ona na “Marakani” duže traje nego što je bila igračka. Da Deki stekne šampionsko iskustvo pre nego što se opet zaputi u Italiju. Drago mi je što forsira mlade igrače iz škole, to je osećaj i nešto što je genetski predodređeno kad ste Zvezdino dete. Normalno je da Stanković oseća duh kluba u kome je odrastao.”