Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je na obeležavanju 19 godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji da Srbija danas odgovornom i hrabrom politikom nastoji da postavi drugačije temelje budućnosti u kojoj će srpska deca u pokrajini imati bezbrižno detinjstvo, u kojoj će mir a ne bodljikave žice obezbeđivati srpske svetinje, u kojoj Kosovo i Metohija ostaju naše i naglasila da san o boljoj budućnosti moramo da gradimo zajedno sa Albancima.
– Danas odgovornom i hrabrom državnom potlikom koju predvodi Aleksandar Vučić nastojimo da ta taj krug neseće, istorije muke, stradanja, neizvesnosti privedemo nekako kraju, nastojimo da ne zaboravljajući prošlost postavimo telmelje drugačije budućnosti u kojoj deca mogu mirno da uživaju i detinjstvu, u kojoj njihovi rodilteji mogu da stvore nešto što neće biti srušeno – rekla je Brnabić.
Tu budućnost, kako je naglasila ne gradi Srbija koja pristaje na sve i koja je spremna na poniženja.
– Sasvim suprotno, tu budućnost može da izgradi Srbija koja je jača nego što je ikada bila, ponosna, hrabrabra, koja vodi samostalnu politiku u skladu sa svojim interesma i interesima svog naroda i svih koji u njoj žive – rekla je ona.
Premijerka je naglasila da je trebalo mnogo truda i vremena da Srbija postane takva zemlja, da počne da pobeđuje i veruje u sebe.
Trebalo je mnogo vremena da se probudi i otrese nepravde, vidi jasan put ispred sebe, rekla je Brnabić i naglasila da je za to što je Srbija takva zalsuga Aleksandra Vučića ali i svih građana i svih koji su u takvu portiku i takvu Srbiju vrerovali.
To je Srbija, kako je nagalsila, koja je dovljno jaka i samostalna da stvari naizva pravim imenom i ne koristi eufemizme da ublaži zločine činjene nad njom.
– Pogormi za nas nikada više neće biti nemiri, niti agresije intervencije, jedino takva Srbija ima šansu, snagu i viziju da zašti svoje nacioanlne interese i zaštiti svoju prošlost i utre put čak i kada deluje da ga nema, za bolju i uspešniju budućnost – rekla je ona.
Slaba je bila, kako je naglasila Srbija koja nije smela da nazove zločine pravim imenom da ne bi uvedila one koji su ih počinili.
– Bila je to Srbija bez samopoštovanja zbog kojeg nije mogla da veruje ni u sebe ni u svoje ljude – rekla je Brnabć i ocenila da su bile tužne političke elite “koje su samo da bi se dodvorile stranim akterima oslobodile 1.891 albanskog ekstermistu i neke od najmonstruoznijih zločinaca na slobodu, koje su ćutale 1999. 2004. 2008…”
Danas je sivima u Srbiji i svetu i onima koji nas vole i koji nas ne vole i koji hvale i oni koji kritikuju Vučića jasno da nikakvih oluja i pogroma srpskog naroda više neće biti i da bi danas u ovakvoj Srbiji takvi zločini bili nemogući.
– Ta vremena su prošla, Srbija vise ne zabija glavu u pesak, jer nije sposobna da uradi više od toga. Nikada više ne smemo da dopustimo da Srbija bude slaba da ne možemo da obezbedimo opstanak svog naroda na KiM – rekla je ona.
Brnabić je naglasila da su naši zahtevi i očekivanja raiconlani da su naš nacionalni interes mir i stabilnost kako za nas tako i za sve durge za koji delimo ovaj deo Evrope.
– Ne žeilmo da glavno obeležje srpsko-albanskih odnosa bude isčekivanje konflikta. Nijedan narod ne može da ostavari pun potencijale u atmosferi stalne mržnje i nepoverenja. Važno je da tu stranicu istotije pokušamo da zatvorimo i otvorimo buduće u kojima ćemo biti upućeni jedni na druge i vođeni zajedničkim interesom – rekla je ona i naglasila da to ne izgleda jednostavno, ali da je to put bez prave alternative.
Naglasila je da su naše crvene linije aposlutno jasne kada je reč o Kosovu i Metohiji i naša spremnost na dijalog i na mrino rešavanje nesuglsica izraz je naše snage i odgovornosti a ne kolebanja i slabosti.
Dodala je da Srbija na neke stvari nikada moći da pristane ali će nastaviti da sebi i sivma u regionu bude bolje.
Oblelžavanju Dana sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji, koji se dogodio 17. marta 2004. godine u Narodnom pozorištu prisustvovali su predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministri Nikola Selaković, Đorđe Milićević, Tomislav Žimanov, Jelena Begović, Dubravka Đedović, Mihailo Jovanović, Darija Kisić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, narodni poslanici, predstavnici Grada Beograda i savetnik gradonačlenka Ratko Dmitrović.
Svečanosti su prisustvovali i predstavnici vojske Srbije, SPC i verskih zajednica, boračkih udruženja, diplomatskog kora, među kojima i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i porodice stradalih.
Tokom nasilja na KiM 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, povređene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći napadnute i njihovu imovinu i hramove.
Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu stotinu.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno.
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17, 18. i 19 marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija.
Komentari (0)