Treća decenija 21. veka, blago rečeno, nije baš počela najbolje. Prvo je 2020. pandemija iz korena izmenila svet i, pored velikog stradanja, dovela do zdravstvenih i ekonomskih posledica koje je još uvek nemoguće u potpunosti sagledati. Čim su antiepidemijske mere konačno krenule da popuštaju dve godine kasnije, počeo je rat u Ukrajini, a zajedno sa njim visoke stope inflacije prouzrokovane prekidima u snabdevanju energentima, hranom i đubrivom.
Kada bi se vratili 10 godina unazad i nekome ispričali šta će se desiti, verovatno bi to zvučalo kao neko apokaliptično proročanstvo o smaku sveta, posebno imajući u vidu da se nuklearni rat ozbiljno razmatra i u Moskvi i u Vašingtonu na pragu 2023. godine.
– Nismo se suočili sa perspektivom Armagedona još od Kenedija i Kubanske raketne krize 1962. godine – rekao je američki predsednik Džo Bajden u oktobru, dok je ruski lider Vladimir Putin više puta ponovio da Rusija neće oklevati da upotrebi nuklearno oružje ako opstanak zemlje bude ugrožen.
U jeku ratobornih izjava stiče se utisak da su dve nuklearne supersile na ivici sukoba koji bi okončao ljudsku civilizaciju, u prilog čemu svedoči i krajnje alarmantan izveštaj švedske Fondacije za globalne izazove. Ova organizacija se bavi procenom rizika od velikih globalnih katastrofa, a u svom nedavno objavljenom godišnjem izveštaju upozorili su da je opasnost od upotrebe nuklearnog oružja najveća od 1945. godine, kada su SAD zbrisale sa lica Zemlje Hirošimu i Nagasaki.
U izveštaju se navodi da bi sveobuhvatna razmena vatre nuklearnim oružjem, osim ogromnog gubitka ljudskih života, pokrenula oblake prašine koji bi zaklonili sunce, smanjujući mogućnost za uzgoj hrane. To bi prema stručnjacima dovelo do „perioda haosa i nasilja tokom kojeg bi većina preostale svetske populacije umrla od gladi”.
Predavač Univerziteta u Čikagu Kenet Benedikt, koji je jedan od autora izveštaja, rekao je da su rizici čak i veći nego tokom Kubanske raketne krize jer Putin navodno deluje manje obuzdan od strane savetnika. Zapadni vojni stručnjaci su više puta spominjali zabrinjavajuće planove za “ograničeni rat” sa Rusijom koji bi uključivali upotrebu taktičkog nulearnog naoružanja, ali nema nikakve garancije da Rusija kao odgovor na takav “ograničeni” napad neće odmah odgovoriti strateškim balističkim raketama mnogo veće razorne moći.
Benedikt ipak smatra da bi “prvi udar” došao sa ruske strane i da bi verovatno bilo upotrebljeno taktičko nuklearno oružje, ali strahuje od eskalacije u slučaju da SAD odgovore. Ovde treba napomenuti da ruska nuklearna doktrina, makar u zvaničnim dokumentima i izjavama, uopšte ne podrazumeva taktičke nuklearne udare već se bazira na “nuklearnoj trijadi”, tj. projektilima lansiranim iz nuklearnih podmornica, strateških bombardera i sa zemlje.
Dok je fokus na Ukrajini, američki obaveštajci navode da je Severna Koreja spremna za sedmu nuklearnu probu, a Bajden je de fakto proglasio mrtvim sporazum o nuklearni sporazum sa Iranom. Sve se to dešava dok tenzije između SAD i Kine oko Tajvana nikada nisu bile veće. To ilustruje i podatak da je Kina pre nekoliko dana uputila 71 borbeni avion ka ostrvu.
Benedikt je takođe zamerio Bajdenovoj administraciji na reviziji nuklearne doktrine po kojoj Sjedinjene Države imaju pravo da koriste nuklearno oružje pod „ekstremnim okolnostima“.
– Mislim da se dešava neka vrsta konstantne erozije sposobnosti upravljanja nuklearnim oružjem – rekao je on.
Opasnost od klimatskih promena
Sudeći po ekspertima UN nuklearni rat nije jedini “mač” koji visi nad glavom planete, pa su se krajem godine ponovo zahuktala upozorenja na klimatske promene i globalno zagrevanje. Prema izveštaju uoči novembarskih klimatskih pregovora u Egiptu objavljen je podatak da je prosečna temperatura u svetu na putu da se poveća za 2,1 do 2,9 stepeni Celzijusa. Neki stručnjaci smatraju da bi ta brojka mogla biti i veća, imajući u vidu rekordne emisije gasova staklene bašte u 2021. uprkos globalnoj promociji obnovljive energije.
Luk Kemp, stručnjak za egzistencijalne rizike sa Univerziteta Kembridž, rekao je da mogućnost dodatnog zagrevanja ne privlači dovoljno pažnje javnosti, za šta je okrivio “kulturu konsenzusa” Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene i strah naučnika da će biti žigosani kao uzbunjivači.
– Postojao je snažan podsticaj da se greška pravi na onaj strani koja privlači najmanje drame. Ono što nam je zaista potrebno jesu kompleksnije procene o tome kako bi se rizici širili širom sveta – rekao je on.
Klimatske promene bi navodno mogle da izazovu efekte u talasima koji bi uticali na proizvodnju hrane. Kako jedan za drugim regionom bogatim žitaricama budu propadali, to će podstaći glad i na kraju političke nemire i sukobe.
Kemp je ipak upozorio da ne bi trebalo izvlačiti zaključke na osnovu jedne godine ili događaja. Mešutim, istraživački rad čiji je koautor navodi da bi čak i porast temperature od dva stepena Zemlju stavio na “nepoznatu teritoriju” kakva nije viđena još od poslednjeg ledenog doba.
Koristeći srednje-visok scenario o emisijama i rastu stanovništva, u radu je navedeno da bi dve milijarde ljudi do 2070. godine moglo da živi u oblastima sa srednjom temperaturom od 29 C, što bi bilo ogromno opterećene na zalihe vode, posebno u gusto naseljenim oblastima. Neke od najkritičnijih tačaka bile bi na teritoriji Indije i Pakistana, što bi moglo da dovede do opasne eskalacije između dve nuklearne sile.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, Daily Mail
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)