Totalni raspad fudbalske reprezentacije Hrvatske smo videli sinoć u duelu polufinala Svetskog prvenstva u Kataru protiv Argentine.
Jedna ekipa koja je dosta organizovano igrala prvih pola sata demonstirala je jednu amatersku grešku, koja je rezultovala prvom golu “gaučosa” što je bio samo uvod u kataklizmu “vatrenih”.
Iako mnogi ne smatraju rezultat od 3:0 za Argentinu kao realan, ako sagledamo objektivno moglo je da bude i gore po Hrvate koji maltene uopšte nisu pretili čitav meč, te je ovo realan prikaz snaga.
Natpisi pojedinih domaćih medija da je Hrvatska protiv Brazila pokazala da “nije balkanska, već evropska selekcija” bili su jedno pretenciozno preterivanja sa besmislenim ciljem, jer se večeras pokazalo upravo suprotno.
Ali ajde da ostavimo neke opcije i da ne donosimo prerarno zaključke. Prvo pitanje koje ćemo postaviti jeste koga je to “moćna” Hrvatska pobedila na ovom turniru?
Pa samo nesrećnu Kanadu sa 4:1 koja je na kraju bila 31. na ovom Mundijalu što dovoljno govori o njenoj snazi. Utakmica protiv Maroka je bila očajna za izabranike Zlatka Dalića i prava je sreća što su izvukli samo jedan bod, a slično je bilo protiv Belgije gde je Lukaku promašio nešto što nikada ne promašuje. Znači grupu su prošli zato što ih je pogledala sreća!
Potom je usledio duel sa Japanom gde je maestralna selekcija uspela da ih iznenadi golom, a onda i da preti u dosta situacija. Jedina šansa za Hrvate ponovo je bio i pogodak, a nakon toga su se grčevito branili sve do penala gde je po mišljenju mnogih blista Livaković, ali zapravo su Japanci loše izvodili te jedanaesterce.
O duelu sa Brazilom ne treba trošiti previše reči. Od prvog minuta su “karioke” diktirale tempo, ali baš kao u prvih 60 minuta protiv Srbije ništa nije htelo u gol. Otišlo se u produžetke gde je Paketa uspeo da matira Livakovića za 1:0, a onda suludi sled srećnih okolnosti za Hrvate koji je rezultovao golom ponovo iz jedne šanse za penala u kojima je ponovo pobedu odnela Hrvatska.
Ipak, u ovom tekstu želimo da se osvrnemo na prethodni Mundijal gde je takođe sreća previše bila na strani Hrvatske.
Ono što im se mora priznati jeste da su ovde u grupnoj fazi zaista bili dominantni, a tada su baš uspeli da iznenade Argentinu koju su pobedili sa 3:0, ali se mora uzeti u obzir da je tadašnja Argentina bila u potpunom rasulu kako sa trenerom tako i kompletan Savez. Ostali rivali u liku Nigerije i Islanda prosto su bili nedorasli ni za mnogo slabije selekcije od “vatrenih”.
Žreb se tako otvorio Hrvatima da prosto bolje nisu mogli ni da požele verovatno. Prvo je rival bila Danska koju nisu uspeli da pobede u 120 minuta igre nego tek posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. Potom su naleteli na domaćina Rusiju protiv koje su takođe odigrali nerešeno ovoga puta 2:2 i izbacili ih nakon penala.
Utakmica sa Engleskom u polufinalu Mundijala je tek dokaz puke sreće kako “gordi albion” nije uspeo da postigne više od jednog pogotka na meču. Jedan srećan pogodak Perišića omogućio im je produžetke, gde su ih okolnosti dovele do toga da Mandžukić postigne pobednosni gol za pobedu i plasman u istorijsko finale.
Tamo je Francuska ipak pokazala svoju klasu i rutinski je pregazila Hrvate. U svakom slučaju čini se da su mnogi precenili zapravo uspeh ove reprezentacije, ne može toliko na prethodnom koliko na ovom Mundijalu. Uprkos činjenici što su izbacili Brazil, oni realno nisu pobedili nikoga osim Kanade i zbog toga ne priliči da se o njima govori kao o nekakvim “evropskim Brazilcima”, ipak je to bila reprezentacija Jugoslavije.
Piše: Jovan Jovanović
BONUS VIDEO:
Debakl Hrvata ulazi u istoriju: Još jedan dokaz da su samo pukom srećom stigli do polufinala!
Komentari (0)