Još jedna prilika je otišla u nepovrat. Nadali smo se da su naši momci naučili na greškama iz Rusije, ali realnost nas je demantovala, a Švajcarci ponovo nadmudrili.
Ni posle 24 godine nismo uspeli da domognemo nokaut faze Svetskog prvenstva, a za narednu šansu ćemo morati da čekamo još četiri godine.
Ukoliko uspemo da se plasiramo na narednu smotru najboljih na planeti, vrlo verovatno nećemo moći da računamo na Dušana Tadića.
Nismo uspeli da iskoristimo zenit fudbalskog maestra. Tadić nije uspeo da sa kapitenskom trakom oko ruke povede Orlove do istorjskog iskoraka. Nije blistao protiv Brazila, promenjivo je igrao sa Kameruncima, dok je najbolju partiju pružio protiv Švajcaraca. Ipak, izostala je podrška ostatka ekipe.
Predstavljao je Srbiju na dva Svetska prvenstva, imao blistave trenutke, ali izostao je pečat. Završna reč. Evropsko prvenstvo za dve godine bi možda bila pravo mesto da 34-godišnji fudbaler rodom iz Bačke Topole na pravi način kaže zbogom reprezentaciji. Bilo bi nepravedno da završi karijeru bez velikog uspeha sa reprezentacijom, ali život često ume da bude surov.
Nada za Evropsko prvenstvo ostaje, ali nije realno očekivati da ćemo kapitena Srbije gledati na Svetskom prvenstvu 2026. godine.
Tada će Dušan imati 38 godina. Iako je njegovo telo nadomak savršenstva i Tadić do detalja brine o svojoj kondiciji i zdravlju, teško je očekvitati da će moći da bude na vrhunskom nivou za četiri godine.
Dobra stvar je što će gro reprezentacije biti na okupu.
Sergej i Vanja Milinković Savić, Strahinja Pavlović, Nikola Milenković, Dušan Vlahović i još mnogi će biti na vrhuncu, a možda baš oni ispišu lepšu stranu Srbije na Mundijalima, koja je u 21. veku obojena u tmurne boje. Nadamo se nekim veselijim u narednim godinama.
Bonus video:
STRAVIČNO! Igra za Hrvatsku na Mundijalu, a otac mu je mafijaš: Hteo je da ubije Zdravka Mamića!
Komentari (0)