Širom sveta danas se slavi Dan knjige, nažalost zbog pandemije se pesme recituju onlajn, biblioteke su zatvorene, knjižari rade pod maskama i s rukaviciama, ali uprskos svemu, kako za Tanjug kaže Muharem Bazdulj, u vanrednim vremenima broj onih koji otkrivaju važnost pisane reči sve je veći jer – knjiga ti kaže da nikad nisi sam.
“Sećam se iz vremena uoči rata u Bosni da su oni među tinejdžerima koji su čitali išta više od školske lektire bili smatrani, blago rečeno, čudacima, a onda je s dolaskom rata broj onih koji su utehu i istinu tražili u književnosti rastao”, priseća se Bazdulj.
Istini za volju, ističe, tada interneta uopšte nije bilo, a vrlo često ni struje, tako da su knjige imale prednost koje danas i ovde nemaju.
“A opet, rekao bih, da i pored svih igrica i društvenih mreža, pored svih Netfliksa i HBO, veliki broj ljudi vreme izolacije provodi s knjigom. U književnosti je zipovana memorija čovečanstva. Knjiga ti otkriva da su neki drugi ljudi već prolazili kroz iste ili slične stvari kroz koje mi danas prolazimo. Knjiga ti kaže da nikad nisi sam”, kaže pisac.
U vreme tehnološke revolucije, prema Bazduljevom mišljenju, knjiga opstaje i “nema tog trenda koji bi je ugrozio – ona odoleva”.
Mnogi veliki pisci su stvarali dela u izolaciji, međutim neki smatraju i da “nametnuti uslovi” guše inspiraciju.
Njega su, kako kaže, od prvog dana vesti o korona virusu toliko okupirale da je teško uspevao da se koncentriše i piše.
Svojevrsni vremeplov: Svedočite rađanju srpske države uz novu knjigu Marka Aleksića (FOTO)
“Opsesivano sam pratio vesti o virusu širom sveta, načinima na koji se u raznim zemljama reaguje na epidemiju, sažetke naučnih istraživanja, a za ozbiljno pisanje je fokus ključna stvar. Sada, posle mesec, mesec i po dana, koncentracija za rad mi je bolja. A biće, računam, još bolja, ako uskoro pitanje izolacije i samoće opet bude stvar slobodne volje, a ne nametanja”, ističe Bazdulj.
Prema njegovom mišljenju, ovaj period, makar i kratak, kad knjižare i biblioteke uglavnom nisu radile, potvrđuje zapravo koliko su one važne, jer iako su, kako kaže, mnogi izdavači davali popuste na štampana izdanja plus besplatnu dostavu, pokazalo se da prave prodaje knjiga bez knjižara nema.
“Slično je i sa bibliotekama koje su po svetu često olakšavale dostupnost elektronskih knjiga, ali time ipak nisu do kraja vršile svoju funkciju. Knjižare i biblioteke nisu samo posrednik u putu dolaska knjige do čitalaca, one su i same po sebi mesta susreta. Čak i ako neke vreme budemo prisiljeni da prihvatimo “novu normalnost” sa rukavicama, maskama i “socijalnom distancom”, važno je da knjižare i biblioteke rade”, smatra književnik.
Ljubav prema knjizi u ruci, a ne na tabletu je za njega, kaže, sentimentalna i generacijska stvar, ali generacije koje tek dolaze imaju i imaće iskustvo tableta i sličnih gedžeta za čitanje od malih nogu i kod njih će sentimentalan odnos prema knjizi po svoj prilici biti manje izražen.
“U tom smislu, možda vredi napraviti analogiju sa muzikom i vinilnim pločama. One su nekad bile dominantan način slušanja muzike. Posle su došle kasete, pa diskovi, a zatim internet. Ipak, vinil nikad nije potpuno nestao. Verujem zato da će i za tri-četiri stotine godina, ako sve ne ode do vraga, barem pravi sladokusci čitati knjige od papira”, zaključuje Bazdulj.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)