Vodeći meteorolozi meteorološkog servisa Aku veder najavili su žestoke udare zime, precizirajući da će na to umnogome uticati La ninja, okeanski i atmosferski fenomen koji je hladni pandan El ninju, a Srbija se nalazi usred oblasti koja će najviše biti pogođena.
Saopštili su da će Balkan, Portugal, Španija, južna Francuska i Italija imati veće izglede za pojavu čestih nevremena s kišom i vetrom nego drugi delovi kontinenta. Budući da je ovo treća uzastopna zima pod uticajem La ninje, ova sezona može doneti mnogo sličnosti s prošlogodišnjim zimskim vremenom. I niska područja će imati šanse za veće količine snežnih padavina u odnosu na prosek kako temperature budu padale tokom zime.
Međutim, srpski meteorolozi prognoziraju da bi u Srbiji zima trebalo da bude blaga, pa prema njihovim trenutnim najavama, biće od sedam do 20 dana s temperaturom ispod nule.
– Sezonski modeli Evropskog centra (ECMWF) već su ukazali na veću verovatnoću da će tokom zime 2022/2023. u Evropi biti manje snega u odnosu na prosečne višedecenijaske vrednosti, dok se na Balkanskom poluostrvu očekuje da snežne padavine budu češće u drugoj polovini zime – kaže za Kurir direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić.
Klimatski izgledi pokazuju da će temperatura vazduha biti za do jedan stepen iznad višegodišnjeg proseka.
– Očekivane vrednosti srednje zimske temperature vazduha biće u intervalu od jednog stepena Celzijusa do pet stepeni u nižim predelima, a od – 3 do – 1 u planinskim predelima. Izgledi su da će tokom decembra, januara i februara u većem delu Srbije broj mraznih dana sa minimalnom temperaturom vazduha nižom od 0 stepeni biti u intervalu od 40 do 65 dana, a na planinama od 70 do 90 – navodi prof. Nikolić.
– Očekuje se od sedam do 20 ledenih dana s maksimalnom temperaturom nižom od nule, a na planinama od 30 do 50 ledenih dana. Klimatski izgledi ukazuju da će tokom zime količina padavina biti u domenu proseka u celoj zemlji – od 100 do 160 mm u nižim predelima, dok se u brdovito-planinskim predelima očekuje od 200 do 230 mm.
Konačni klimatski izgledi za zimu 2022/23. godine biće izdati nakon završene onlajn konferencije članica SEECOF regiona i postizanja konsenzusa o sezonskoj prognozi 30. novembra.
Meteorolog Ivan Ristić kaže da su najveće šanse za prvi sneg i u nižim predelima u prvoj dekadi novembra.
– Novembar će biti tmuran, sredinom meseca maglovit, očekuje se oko 14 dana s padavinama i oko 60 litara kiše po metru kvadratnom. Minimalna temperatura biće od nule do osam stepeni Celzijusa, a maksimalna od šest do 14 stepeni.
Krajem novembra i početkom decembra ima uslova ponovo za sneg i u nižim predelima. Nakon ledenih dana, koji se očekuju početkom decembra, dolazi do porasta temperatura i stabilizacije vremena, koja se očekuje sve do početka kalendarske zime. Maksimalna temperatura će se zbog priliva toplijeg vazduha sa zapada popeti na 10 stepeni Celzijusa i sneg će se u nižim predelima otopiti.
Meteorološki fenomen
Šta je temperaturna inverzija
U utorak je u Srbiji zabeležen meteorološki fenomen za koji meteorolozi kažu da može da potraje i nekoliko dana, a radi se o temperaturnoj inverziji.
– To je meteorološki fenomen usled kog dolazi do pada temperature u nizijama, a porasta na planinama. Dok je građanima ova pojava čudna, meteorolozi je smatraju redovnom u jesen i zimu. Kada je topao vazduh iznad nas, u jesen i zimu dolazi do pojave kakvu smo imali ovih dana.
Na planinama, pogotovo u jutarnjim satim,a bude viša temperatura nego u nižim predelima. To se dešava i kada je visok vazdušni pritisak i slab vetar. Ovakva pojava je uobičajena za ovo doba godine, kao i to da već u novembru može biti hladno i maglovito po ceo dan u nizijama, a u isto vreme sunčano i toplije na planinama – objašnjava meteorolog Ivan Ristić.
Ristić kaže da se još ne mogu predvideti efekti La ninje, čija pojava traje najmanje pet meseci, ali podseća da kada se efekat produži na dve i više godina, tada u poslednjoj godini u Evropi, a i kod nas bude ekstremno hladno s dosta snega, kao što je bio slučaj 2012, kada je La ninja bila aktivna od 2010. godine.
BONUS VIDEO:
Izvor: Kurir
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)