Mnogi sanjaju o igranju za najveće fudbalske klubove, ali samo nekolicina uspe da se izbori sa iznenadnim prilivom novca, slave i poroka.
U tu grupu neostvarenih potencijala spada i urugvajski fudbaler Fabijan O’Nil (48). Igrao je za Juventus u slavnoj eri Zinedina Zidana, Edgara Davidsa, Alesandra del Pjera, Antonija Kontea. U karijeri je zaradio 14 miliona evra, ali računi su mu danas prazni.
Kada je došao u Juventus 2000. godine, postao je druga osoba. Fudbal mu više nije bio na pameti. Trošio je novac na žene, alkohol, poroke, kockao se, a kada je prestao s fudbalom, novac je ispario. Danas nema ništa, zarađuje kao konobar. Ali, kako kaže, ne žali.
– Ništa više nemam. Potrošio sam 14 miliona eura. Ko je kriv? Krivi su spori konji i brze žene. Siromašan sam, ali opet sam srećan. Glavno je da porodica i ja imamo nešto da jedemo. Pronašao sam nove prijatelje, one prave, a ne lažne koji su bili pored mene dok sam bio bogat. Moja je krivica. Žene su se zaljubljivale u moje pijano izdanje, a onda su pokušavale da me promene. Niko nije mogao da me promeni. Čak su mi nudili i pomoć psihologa. Od mene su bogatije i moje bivše žene – rekao je O’Nil.
Doživeo je sudbinu mnogih pre i posle njega koji su mukotrpno stečen novac uzeli zdravo za gotovo. Fudbalske terene zamenili su kockarnicama i barovima.
Za Juventus je odigrao tek 20 utakmica uz jednu asistenciju u dve godine. Najveći trag ostavio je u Kaljariju gde je u 136 utakmica postigao 16 golova uz tri asistencije. U to vreme nameštali su se rezultati masovno u Seriji A, a priznaje da je i on učestvovao u tome.
– Dok sam bio igrač Kaljarija namestio sam utakmicu s Kjevom. Jednim i drugima je odgovarao remi dok smo se borili za opstanak. Od čelnika svojih klubova dobili smo i nagradu za opstanak u ligi. Dogovorio sam remi sa kapetanom Kjeva, kao i sa svojim saigračima. Išli smo i u kladionice, pa uložili novac na nerešeno. U 87. minutu poveli smo 2:1 preko Dijega Lopeza. Prišao sam mu i rekao: Ispravi ovo, budi krivac za primljeni gol ili će nas razapeti. I onda smo do kraja utakmice primili gol. Bio sam kapiten Peruđe. Dogovorio sam rezultat i opet smo se svi kladili. Sve je prošlo kako smo se dogovorili – priznao je urugvajski fudbaler.
U penziju je otišao 2003. godine tamo gde je sve počelo 11 godina ranije. U urugvajskom Nasionalu, kao što to urade i mnogi drugi.
Bonus video:
Komentari (0)