Svet se danas seća čuvenog nemačkog boksera Maksa Šmelinga, koji je rođen na današnji dan pre 117 godina.
Karijeru je počeo 1923. godine, a sedam godina kasnije ušao u istoriju kao prvi Nemac i Evropljanin uopšte koji je osvojio titulu prvaka sveta.
Svakako će ostati upamćen po rivalstvu sa Amerikancem Džoom Luisom sa kojim je vodio veliki broj bitaka u ringu, a kasnije se među njima razvilo veliko prijateljstvo.
Šmeling je najveći podvig protiv svog rivala napravio 1936. godine kada ga je savladao kao totalni autsajder, a u tom momentu javnost u Hitlerovoj Nemačkoj ga je predstavila kao heroja i simbol arijevske supermacije.
Ipak, Maks nikada nije bio nacista, a u prilog toga ide činjenica da mu je trener bio američki Jevrejin koga se on nikada nije odrekao.
Dve godine kasnije održan je novi meč u kome je slavio Luis, a ta borba je prikazana kao borba dobra i zla.
– Kad sad razmišljam o tome, skoro da mi je drago što sam izgubio. Zamislite samo kako bi bilo da sam pobedio i tako se vratio u Nemačku. Nacisti bi mi dali orden iako nisam imao ništa sa njima, a posle rata bih možda bio proglašen za ratnog zločinca – rekao je Šmeling kasnije.
Nacisti su se posle tog poraza distancirali od Šmelinga. Uprkos tome što je često predstavljan kao oruđe nacista, Šmeling se često sukobljavao sa vladajućim režimom tadašnje Nemačke.
Iako je ručao sa Adolfom Hitlerom i imao nekoliko dugih razgovora sa ministrom informisanja Jozefom Gebelsom, naciste je prvi put razljutio 1935. godine, kada je odbio da otpusti trenera Džoa Džejkobsa, američkog Jevrejina, i da se razvede od filmske zvezde Ani Ondra, rođene Čehinje.
Za vreme Kristalne noći, kada su nacisti spaljivali knjige i palili sinagoge, sakrio je kod sebe dva jevrejska dečaka. Šmeling je navodno upotrebio svoj uticaj i da spase svoje jevrejske prijatelje koncentracionih logora.
U rat je gurnut kao padobranac iako je bio protiv toga da ratuje za naciste. Na kraju je ranjen 1943. godine u Rumuniji, a potom je prevezen u Beograd koji mu je ponudio spas u vidu lečenja i oporavka.
Posle rata Šmeling je teško preživljavao i bio je primoran da se vrati u ring zbog novca. Borio se još pet puta pre nego što je 1948. godine poražen u 10. rundi od Valtera Nojsela.
Posle toga se povukao, sa 43 godine i skorom 56-10-4, uz 39 nokauta.
Šmeling je novac upotrebio da kupi licencu firme “Koka Kola” u Nemačkoj i uspeo je da se obogati. Osim toga, koristio je svoje ime i popularnost na tržištu, uprkos problemima sa nacistima.
Čuveni borac preminuo je 2005. godine u svom domu, u gradiću Holenštatu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)