Osim potrebe za održavanjem čistoće, mnogi ističu da ih čišćenje kuće opušta.
Međutim, postoje situacije u kojima ova uobičajena radnja prerasta u veliki problem.
Šta kada se pojavi stalna potreba da nešto očistimo? Osećaj nemira sve dok ponovo ne očistimo sudoperu i kuhinjske police, ili još jednom ne prebrišemo WC šolju i pločice u kupatilu…
Čistoća čini dom srećnim, urednim i neophodna je za zdravlje ukućana. Za mnoge znači znači manji stresa i anksioznosti, ali kada postane prinuda i opsesija, to može ukazivati na narušeno mentalno zdravlje. Na Univerzitetu u Konektikatu 2015. godine sprovedeno je istraživanje na 62 studenta.
Studenti su podeljeni u dve grupe i zamoljeni da sednu oko stola na čijem je vrhu postavljena metalna statua.
Svi učesnici su zamoljeni da ispoliraju metalnu statuu krpom dok ne pomisle da je temeljno očišćena. Merili su otkucaje njihovog srca i proučavali pokrete. Primećeno je da su zabrinuti ljudi fokusirani na manje površine objekta i čistili su ih pažljivije. Zaključak ovog istraživanja bio je da u trenucima stresa i anksioznosti ljudi imaju potrebu da ponavljaju određene postupke u ponašanju (kao što je čišćenje), jer im daje osećaj kontrole tokom haotičnog perioda.
Ovo ponašanje ima svoje prednosti. Vaš um vam govori da preduzmete mere predostrožnosti i kontrolišete svoje okruženje, radite nešto pokušavajući da ublažite iznenađenja koja bi vam mogla naneti emocionalnu štetu.
Počinjete a čistite, osećate se sigurnije i slobodnije u svom prostoru. Čišćenje kao antistres može biti korisno na više frontova, ali ne bi trebalo da se pretvori u kompulzivni perfekcionizam.
Pokušavajući da kontrolišete sve u svom domu, možete početi da gubite kontrolu nad svojim životom.
Prvi znak da je mentalno zdravlje narušeno i da postoji rizik od opsesivno-kompulzivnog poremećaja jeste kada potreba za čišćenjem počne da kontroliše vaš život. Ukoliko ne možete da budete mirni i spokojni dok ne završite svoje rituale čišćenja, kasnite sa drugim obavezama, nemate dovoljno vremena za sebe – ovo može delovati negativno na fizičko i psihičko zdravlje.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj podrazumeva razne simptome, ali se često može razviti kroz stalnu potrebu za čišćenjem, kako svog tela, tako i predmeta u domu, i razvijanja straha da su predmeti kontaminirani i da se mogu zaraziti klicama.
Ako niste sigurni da li su vaše navike čišćenja povezane sa mentalnim zravljem, najbolje je da o tome razgovarate sa stručnjakom. Terapeut vam može pomoći da smanjite simptome anksioznosti i preporučiti prakse koje će vam pomoći da imate osećaj kontrole koji tražite.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)