Glumac Predrag Vasić samo 13 godina proslavio se ulogom dečaka Stanoja u filmu “Montevideo, bog te video”. Iako se i dalje bavi glumom, sada nema uspeha kao kad je bio dete.
– Snimanje “Montevidea” za mene je bilo divno iskustvo. I danas me ljudi prepoznaju po ulozi malog Stanoja. Trudim se i borim da radim različite uloge, kako bi me zapamtili i po nečem drugom, ali je on svima urezan u pamćenje za ceo život. Voleo bih da primete moj dar i iskustvo kroz neke druge role – iskren je Vasić.
Predrag kaže da mu je popularnost bila teret.
– Sad je pritisak manji. Trudio sam se da uživam u svom poslu. Najveća uspomena sa tog snimanja su prijateljstvo i ljubav koje mi je cela ekipa pružila. Najbolji prijatelji su mi i danas Andrija Kuzmanović i Nenad Heraković – priznaje glumac za Kurir.
U drugom delu filma Peđa je imao scene s Brankom Đurićem:
– Đura je najbolji partner kog sam sreo na setu i imao u karijeri.
Poslednju ulogu Vasić je ostvario u tinejdžerskoj seriji “Blok 27”, koja je snimljena u saradnji Telekoma Srbije i “Fajerflaj produkcije”:
– Ne mogu da uporedim ta dva projekta. Lepo je videti mlade ljudi koji traže svoje mesto pod suncem.
Publika malog Stanoja sada može da vidi u predstavama Reflektor teatra na Dorćol placu, ali i u Narodnom pozorištu, u komadu “Ivanov”, ali i sopstvenoj stend-ap komediji.
– Svoju komediju “Biti Stanoje” igram u Dvorištancetu u Beogradu i gostujem po Srbiji. Govorim o svom životu i sedam lica Predraga Vasića i kako je to biti ja. Za odgovor na to pitanje, morate doći da je pogledate – zaključuje Vasić.
Njegova porodica je tokom devedesetih godina bila primorana da proda kuću u Gnjilanu u preseli se u Beograd. U to vreme, Predrag počinje da snima filmove i sa svega šest godina pojavljuje se u francuskom filmu “Largo Winch” gde je kadar delio sa Predragom Mikijem Manojlovićem i Rašom Bukvićem.
U jednom intervju za Blic, Predrag je otkrio da je usled teške porodične situacije honorare od filma davao porodici kako bi imali za život.
– Većinu tih para, pošto smo mi došli sa Kosova pa smo živeli u jednoj dvosobnoj kućici, sam dao mojima za renorviranje doma. Malo sam njima pomogao, a malo ostavio sebi za školovanje. Nisam se preterano bahanalisao jer nisam taj lik. I sećam se da sam od tog honorara kupio bratu telefon.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)