Irski glumac, Džek Glison, rođen je 20. maja 1992. godine, a glumom se bavio od sedme godine, najpre u lokalnom pozorištu u irskom gradu Kork.
Prvu filmsku ulogu dobio je u filmu “Reign of fire”, a publika ga je upoznala i u sceni filma “Betmen: Početak”.
Ulogu kraljevića Džofrija Barateona, najokrutnijeg stanovika Vesterosa u “Igri prestola”, dobio je kao tinejdžer, i ukupno se pojavio u 26 epizoda – a u svakoj od njih, fanovi su jedva čekali da skonča.
Glison je rekao da mu je najveća inspiracija za ulogu poremećenog malog despota bio Hoakin Finiks kao Komodus u “Gladijatoru”.
Još za vreme trajanja serijala, Glisonu je teško padala slava, a 2014. godine jasno je rekao i zašto.
– Čuo sam kako govore neki od mojih najvećih heroja, ljudi poput Dalaj Lame, Malkolma X, Alberta Ajnštajna, sve što sam radio je glumio u TV emisiji i pretvarao se da sam zao, za novac – izjavio je glumac.
A da tako ne bi ostalo, Džek se odlučio na promenu i nastavio da studira. Od 2010. do 2015. pohađao je Trinity College Dublin gde je studirao filozofiju i teologiju. Čak je izabran za studenta godine na Univerzitetu 2012. godine.
A za one koji misle da se pojam ”Student godine” jednostavno odnosi na svakoga ko pohađa visoko obrazovanje, to ima posebno značenje na Trinity College Dublin jer se čast dodeljuje samo onima koji postignu prosek prve klase u nizu izazovnih dobrovoljnih ispita – studenti nastavljaju sa svojim uobičajenim nastavnim radom kao i samostalno učiti za ove ispite.
Na Oksfordu je 2014. održao sjajan govor o njegovim osećajima prema kulturi slavnih, u kojem je govorio o svojoj slavi i obožavanju slavnih generalno. Ukratko rečeno, Glison je pozitivno osudio mehanizme slave kakve poznajemo.
– Otkad je serija emitovana dobio sam insajderski pogled na uvek prozimanje, a opet često tajanstveni aspekt društva, naime, našu kulturu slavnih. Stranci na ulici me sada zovu Džek i moj javni imidž demokratiziraju obožavatelji i institucije putem interneta. Kada što sam čuo vest da sam dobio ulogu Džofrija, stvarno nisam očekivao sve sporedne stvari koje dolaze s glumačkim poslom u uspešnom televizijskom programu – rekao je tad glumac.
Tokom trajanja serije, svi su ga zapamtili kao plavokosog mladića, a glumca sada mnogi ne bi ni prepoznali, s obirom na to da se od tada dosta promenio:
Džek ističe da je kao glumac koji je imao dovoljno sreće da doživi neki uspeh, bačen u potpuno novo carstvo (i naivno, priznaje) i osetio je utisak da ono što se oseća u vezi s tim nije bitno – jer je to deo slave.
– Ne znajući, potpisao sam nevidljivi ugovor koji je od mene zahtevao da uđem u čudan novi deo društva – nastavio je.
– Ljudi su odjednom poželeli da me fotografišu na ulici, a novinare je zanimalo kakve čarape volim. To je bilo okruženje iz kojeg sam odmah poželeo da izađem. Mrzeo sam površno uzdizanje i komodificiranje svega toga, suprotstavljeno grotesknoj samouključenosti koju bi ponekad povuklo u meni – opisao je na ”oksfordski” način Džek.
Koristio je sociološke teorije kako bi obranio svoju tvrdnju da obožavanje slavnih i oponašanje mogu biti štetni jer ”uzor ne oseća dužnost prikazati prikladne vriednosti koje treba usvojiti”.
A sudeći po iznesenim tvrdnjama, Jack je opravdao svoju potrebu za daljim studiranjem.
Ipak, uz studiranje pojavio se u još nekoliko uloga u seriji ”Out of Her Mind” te pozorišnim predstavama ”Bears in Space”, “The Water Orchid” i ”Science Fiction Radio Hour”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)