Postoje neki mečevi za sva vremena. Recimo, ovdašnji, čuveni stoti derbi. Ali, jednog od aktera tog meča, bivšeg fudbalera Crvene zvezde, više ni poznanici – ne prepoznaju. Ovo je priča o pokojnom Nikoli Radmanoviću, čoveku za kog se smatralo u fudbalskim kuloarima da su ga poroci uništili.
Uvod u ovu priču koju je svojevremeno preneo Blic o njemu objavila je Fejsbuk stranica Crvenke, gradića u kome živi, i ona glasi ovako:
– Krajem šezdesetih godina prošlog veka, tačnije prvog marta 1969. u Velikoj Gati (BiH), rođen je dečak koji će na neki način obeležiti jednu dekadu crvenačkog i srpskog fudbala i javnog života.
U svojoj bogatoj fudbalskoj karijeri nastupao je za Crvenku, Vrbas, Bečej, Crvenu zvezdu, špansku Meridu. Za Crvenu zvezdu, u eri trenera Ljupka Petrovića, odigrao je oko 80 utakmica. Kao igrač veznog reda bio je poznat kao vrlo koristan i zahvalan fudbaler. 1995. godine, u dresu Crvene uvezde, zajedno sa Dejanom Stankovićem, Zvonkom Milojevićem, Dejanom Petkovićem i Pericom Ognjenovićem, osvaja duplu krunu i tako svoje ime zlatnim slovima upisuje među šampione. Kasnije je bio je i prvi pomoćnik trenera Crvene zvezde Vladimira Petrovića Pižona.
Nikola Radmanović je bio čovek velikog šarma, duhovit na terenu i van njega. Voleo je sva zadovoljstva života, imao je ukus za sve što je lepo. Voleo je ljude, muziku, društvo, kafanu. Družio se sa najvećim zvezdama domaće estrade i dovodio ih u Crvenku. Svojom pojavom zaustavljao je saobraćaj i bio je idol mladih. Bilo gde da sedne u Crvenki, odmah bi za njegov sto stiglo piće ili bi ga kelner upitao šta želi, jer to naručuje čovek za drugim stolom. Živeo je Nikola buran život i kao većina mladih ljudi nije razmišljao o tome šta će biti sutra.
Ako je Nikola pevao pesmu “Kafana je moja sudbina”, onda je pevao istinu. Kafana mu to zaista i jeste. I kao radno mesto i kao drugi dom i kao pogibija koja će mu odneti i godine i zdravlje i novac, do koga je držao kao do lanjskog snega. Novac je trošio, delio, ostavljao po kockarnicama. Dok su drugi igrali da se skuće i zarade, Nikola je igrao za poroke.
Do skoro ste Nikolu mogli da sretnete na ulicama Crvenke kao i svakog prosečnog čoveka. Dane je provodio sam i zaboravljen. Zaboravili su ga i klub i saigrači i prijatelji.
Niko nije zaslužio takvu sudbinu, a najmanje ikona jednog vremena i jedne generacije Nikola Radmanović – objavljeno je na pomenutoj Fejsbuk stranici 2019.
Iako u ovoj priči ima nekoliko detalja koji nisu lako proverljivi, naročito one tvrdnje o kockanju, Radmanović koji je bio akter čuvene pobede od 2:1 u 100. derbiju, odigranom pred 90.000 gledalaca na “Marakani” na Đurđevdan 1995, i dalje je u živom sećanju ljudi iz Crvenke.
– Juče sam bio sa njim u jednoj kafani u Crvenki u koju sam slučajno svratio kad sam prolazio tuda… On je ustao i prišao za moj sto da me pozdravi i poljubi… Moja sramota, ali nisam ga prepoznao. Jako mi je žao ovog coveka jer nam je bio idol svima, šmeker i frajer u svakom smislu te reci… Živeo mi, Nidžo, još hiljadu godina – napisao je pre par godina jedan Radmanovićev sugrađanin, dok je drugi priložio i fotografiju nekadašnjeg fudbalera napravljenu pre nešto više od dve godine, za njegov 48. rođendan.
Bonus video:
Komentari (0)