Redosled rađanja može da ima veliki uticaj na razvoj karaktera i ponašanja svakog deteta.
S jedne strane, stariaja deca su često sklona perfekcionizmu, ugledajući se na roditelje koji su od detetovih prvih koraka nastojali da ceo dom i svoju svakodnevicu urede po određenom principu koji će uskladiti njihove obaveze i životni prostor sa potrebama detata.
Kada su u pitanju mlađa deca, roditelji se oko njih takođe brinu, ali to već tada rade opuštenije, pa se ne opterećuju oko svih detalja. Zbog toga su mlađa deca često opuštenija i manje komplikovana. Oni mogu biti pravi mali manipulatori u svom nastojanju da “ukradu” roditeljsku pažnju usmerenu na starije dete.
U višečlanim porodicama, između starijeg i mlađeg deteta, nalazi se srednje dete, koje često može da se oseća izostavljenim. S jedne strane, ništa ne dobija prvo, kao što je slučaj sa starijim, dok sa druge ne dobija pažnju koju dobija mlađe dete. Taj osećaj isključenosti, naziva se sindromom srednjeg deteta.
Kada na svet dođe i treće dete, mlađe dete oseća da gubi primat koji je do tada imalo, dok starije već postaje koliko-toliko samostalnije, naviknuto na to da mlađi bata ili seka ima veću pažnju roditelja. Ovo je sasvim normalno, posmatrano iz roditeljske perspektive, jer se podrazumeva da beba zahteva mnogo pažnje, zbog čega se starija deca nekada nenamerno zapostave.
Kada drugo dete postane ono srednje, ono počne da oseća da nije cenjeno kao starije dete koje možda učestvuje u obavezama oko bebe ili se podrazumeva da neke stvari zna samostalno da uradi, niti dobija pažnju kao najmlađe. Kako bi nadoknadilo manjak pažnje, srednje dete ponekad postaje buntovno, kako bi skrenulo pažnju na sebe.
Njegovo ponašanje je često vezano za ponašanje starijeg brata li sestre. Ukoliko je, na primer, starije dete odgovorno, srednje dete će možda želeti da bude nestašno kako bi privuklo pažnju. Srednje dete često balansira između želja starijih i potreba mlađih, dok se u tom procesu snalaženja, oseća izgubljeno.
Kako biste sprečili ovo, neophodno je da se trudite da obraćate dovoljno pažnje na svu decu, koliko god je moguće podjednako. Razgovarajte sa njim o njegovim osećanjima i željama. Budite uvek otvoreni za njegove žalbe i potrebe.
Cenite njegova dostignuća i trud da pridobije vašu pažnju i pohvalu. Uputite detetu lepe reči kad god vam pomogne oko najmlađeg deteta. Uz to, slobodno mu dajte određene zadatke koje možegu da obavi, kako ne bi počelo da misli kako ga manje cenite od starijeg deteta.
Podstaknite ga na to da bude jedinstveno i potrudite se da određeni deo dana provedete samo sa njim, kako bi osećalo da je i te kako važno u vašem životu.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, yumama.com
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)