Potisnute emocije obuhvataju sve one emocije koje ste u nekom momentu osetili, ali ih niste ispoljili, a sam pojam se uglavnom odnosi na negativne stvari, poput stresa, straha, besa i sličnog.
Koliko god se trudio, čovek nikada ne može trajno da potisne emocije.
One izađu pre ili kasnije, u vidu neobjašnjivih reakcija, a u nekim slučajevima mogu da imaju i fizičku manifestaciju.
Zbog toga se postavlja pitanje: Zašto ljudi uopšte žele da potisnu emocije. Važno je samo pomenuti da ovo u nekom momentu života svako radi.
Potiskivanje emocija može da bude posledica samih osobina ličnosti, pa i emocionalne nezrelosti i manje emocionalne inteligencije. Emocionalna stabilnost označava sposobnost pojedinca da uspešno prepozna, kontroliše i jasno izrazi sopstvene emocije, pa ako je pojedinac slab na ovu dimenziju ličnosti, to znači da je emocionalno nestabilan i da ne ume da prepozna ili izrazi emocije.
Potiskivanje emocija može čak da preraste i u neurotičnost. Neurotični ljudi mogu da razviju brojne psihološke probleme, od anksioznosti i depresivnih poremećaja do poremećaja kao što su aleksitimija (nemogućnost prepoznavanja emocija), anhedonija (nemogućnost uživanja u prijatnim aktivnostima) i slični poremećaji, koji mogu u velikoj meri da naruše kvalitet života pa i funkcionisanje osobe u društvu.
Traumatična iskustva iz detinjstva, takođe mogu da budu uzroknavike da se osećanja potiskuju.To se često dešava kod osoba koje su kao deca doživeli porodično nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje i slične loše stvari. Ljudi koji su tako odrastali, često misle da će potiskivanjem emocija da se reše upravo tog lošeg osećaja koje one stvaraju, ali istina je da se dešava uprotno suprotno.
Pored anksioznosti i depresivnosti, potisnute emocije mogu da se manifestuju i kroz snove, odnsono košmare. Neophodno je istaći i da veliki broj bolesti ima psihičke uzroke, odnosno, da su direktno ili indirektno povezane sa stresom, koji se potiskivanjem emocija samo gomila.
Potiskivanje emocija može da se ispolji i kroz ponašanje. Ljudi koji to nesvesno rade, često imaju neobjašnjive izlive besa ili tuge, a mogu da se jave i tikovi.
Kako bi se pšroblem rešio, neophodno je da čovek prvo shvati i prihvati da ima problem sa potiskivanjem emocija, što je često problem samo po sebi. U svakodnevnom životu je neophodno da čovek spreči otupelost na sopstvene emocije, odnosno da prestane da ih ignoriše, naročito ako se uzme u obzir da je život u današnjem vremenu poprilično stresan. Neophodno je pronaći ventil kroz koji će se taj stres izbacivati. Psihoterapija, pa i iskren razgovor o sopstvenim osećanjima, sa partnerom, prijateljima ili nekim iz porodice, može da bude dobra i korisna praksa.
Pored verbalnog izražavanja sopstvenih emocija, nije loše ni edukovati se putem knjiga i psiholoških portala o tome kako prepoznati potiskivanje emocija. Ukoliko vam teško ide verbalno iskazivanje, probajte sa fizičkim; to podrazumeva bilo koji sport, ples, pa nekad čak i najobičniju šetnju, koji mogu da utiču na to da se nivo stresa smanji.
Naravno, najefikasniji način, koji se toplo preporučuje, jeste psihoterapija. U razgovoru sa dobrim terapeutom, otkrićete vremenom koji je koren problema, a zatim ćete naći zajedničkim snagama i način da se taj problem reši.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)