Prethodnih dana živa u termometru dosezala je i neverovatnih 37 stepeni, a tek smo zagazili u prve dane leta. Prema najavama meteorologa, to bi moglo da potraje, a u pojedinim delovima zemlje očekuju se lokalne nepogode. Ovakvo, promenljivo vreme izrazito nepovoljno utiče na određene grupe ljudi.
Zbog visokih temeperatura kardiovaskularnim i hroničnim bolesnicima ne savetuje se izlazak iz kuće između 11 i 18 časova, kao ni fizički i mentalni napor. Stručnjaci kažu, važno je redovno uzimati propisanu terapiju, ali i ići na kontrolni pregled.
Nedavno smo imali temperaturne oscilacije, kada su se u jednom danu smenjivala dva godišnja doba, što ne pogoduje ni zdravim ljudima, a posebno ne hroničnim bolesnicima. Vremenske prilike se menjaju, pa kako nas ponovo očekuju temperaturne oscilacije, važno je skrenuti pažnju kako se ponašati kada živa u termometru naglo padne.
Stručnjaci, apeluju da ne sme doći do napora, teškog fizičkog zamora, ali se takođe ne sme ni preskakakti propisana terapija. S druge strane i epidemija koronavirusa ostavila je određene posledice na ovu grupu bolesnika, te je potrebno da budu na oprezu i da redovno i na vreme uzimaju lekove.
Prof.dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije nedavno je objasnio da se temperaturne razlike veoma loše odražavaju na ovu grupu pacijenata jer su srce i krvni sudovi osetljivi.
– Veoma loše utiču temperaturne razlike, srce i krvni sudovi su veoma osetljivi. Adrenalin se bitno angažuje nadražuje i povećava, i to pravi velike tegobe kod kardiovaskularnih bolesnika, pre svega skokove pritiska kod osoba koje već imaju hipertneziju. Isto tako zbog povećanog adrenalina u krvi, mogu se javiti i opasne atritmije, što se uglavnom javlja kod onih koji imaju slab srčani mišić. Savet je, svakako, da se što manje izlažu fizičkim ali i mentalnim naporima, pogotovo osobe koje imaju registrovane karidovaskularne bolesti – objašnjava profesor Milašinović.
Infarkt miokarda kod mladih, bez obzira na vreme
Infarkt miokarda iako je nekada rezervisan za stariju populaciju, već godinama unazad javlja se i kod mlađih ljudi ispod 45 godina. Iako je korona virus doprineo da se taj trend „ubrza“, evidentno je da se već 20 godina unazad granica pomera ka mlađoj populaciji. Razlog je, kažu lekari, genetika, način života, dijabetes, gojaznost, ali i cigarete. Korona je tu samo ubrzala da se niz kardiovaskularnih oboljenja poveća, ali ovakav trend prati nas već godinama unazad i to je činjenica. Vremenske, temperaturne razlike ne odgovoraju ni mladima.
Prof.dr Goran Milašinović, podseća da je Kovid 19 napravio dve vrste problema u vezi sa kardiovaskularnim bolestima. Kako kaže jedna vrsta problema je potencijalni miokarditis koji je otkriven kod 10 odsto pacijenata, a drugi je odlaganje lečenja bolesti, što je svakako globalni trend.
– Kod 10 odsto pacijenata došlo je do zapaljenja srčanog mišića ili zapaljenja srčane maramice, i to je jedan problem. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo kakva je ta veza, budući da nije bilo obdukcija tokom epidemije, ali zahvaljujući jasnoj kliničkoj slici, isključivanja drugih faktora, izgleda da to na kraju ipak jeste u direktnoj vezi sa kovidom. Svakako, to nije tako veliki broj pacijenata, i oni uglavnom nisu završavali fatalno sa velikim posledicama, ali su imali produženo trajanje oporavka i lečenja miokarditisa i nakon kovida – naveo je profesor Milašinović.
Novi pejsmejkeri
Podsetimo, za pacijente obolele od kardiovaskularnih bolesti, od sada je dostupna i novija tehnologija kada su pejsmejkeri u pitanju, te će praćenje pacijenata od sada biti moguće i preko blutut tehnologije, a ne kao do sada samo preko interfejsa, aparata koji bi pacijent imao kod kuće.
– Blutut tehnologija će biti prvi put instalirana u istočnoj Evropi i to kod nas, kod nas to počinje od 15.juna. Svakako, baš ovaj aparat nije potreban svim pacijentima, zato ćemo vršiti procenu i videti kome je to zaista potrebno jer se radi o skupljim aparatima – rekao je Milašinović.
Naime, odavno postoji u pejsmejker tehnologiji trend da se pacijenti prate na daljinu, to je takozvano telemetrijsko praćenje, komunikacija između aparata koji je ugrađen i lekara. To se do sada pratilo pomoću aparata interfejsa, koji bi pacijent imao u svojoj kući, i onda bi taj aparat slao podatke iz pejsmejkera kada je pacijent na udaljenosti od tri, do četiri metara.
Međutim, sa novim konceptom interfejs neće biti potreban onima sa novim aparatima, te će pacijent direktno biti povezan sa Pejsmejker centrom.
BONUS VIDEO:
Izvor: Blic
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)