Za opšte zdravlje i jak imunitet, proteini su izuzetno važni, ali kao i sa svim hranjivim materijama, i sa proteinima treba biti obazriv, jer velika količina može da učini upravo suprotno.
Posledice prekomernog unosa proteina prvenstveno zavise od njihovog porekla, a generalno gledano, proteini se mogu podeliti na biljne i životinjske.
Namirnice životinjskog porekla, poput mesa, jaja (belance), mleka i mlečnih proizvoda, sjajan su izvor proteina. Što se tiče biljnih proteina, oni se mogu naći u mahunarkama (pasulj, grašak, leblebije, boranija…), zatim u semenkama (lan, suncokret, bundeva, čija…), u zelenom lisnatom povrću i koštunjavim plodovima.
Neželjeni efekti zavise, kako smo napisali, od prekomernog unosa, ali i od vrste proteina. Količina ove materije koja vam je potrebna, zavisi od mnogo faktora, pa bi o tome bilo najbolje da se posavetujete sa nutricionistom.
1. Dehidratacija i povećana žeđ
Proteini su bogati azotom koji bi trebalo da se pretvori u ureu pre nego što telo može da koristi aminokiseline proteina. Bubrezi filtriraju ureu iz krvi i uklanjaju je iz tela kao urin. To znači da veći unos ovog makronutrijenta traži od vas da posvetite dovoljno pažnje unosu tečnosti, kako bi bubrezi neometano obavljali svoj posao.
2. Zatvor
Preveliki unos namirnica životinjskog porekla uz nedovoljan unos biljnih proteina i zdravih žitarica, može da dovede do zatvora.Kako biste izbegli ovaj problem, potrudite se da svakodnevno unosite 25 do 30 grama biljnih vlakana.
3. Promene u telesnoj težini
Ukoliko zajedno sa proteinskim namirnicama unosite veću količinu kalorija nego što možete da potrošite, onda se ta dodatna energija pretvara u mast, zbog čega se gojite. do toga dovodi velika količina mesnih i mlečnih proizvoda u ishrani.
4. Loš zadah
Pojedine dijete, poput keto ishrane, podrazumevaju veći unos proteina. Kao nuspojava nakupljanja takozvanih “keto” kiselina koje nastaju kada telo razgrađuje mast, može da se pojavi loš zadah.
5. Giht
Određeni proteini životinjskog porekla povećavaju rizik za razvoj gihta, upalnog tipa artritisa koji se obično javlja u prstima i stopalima.
6. Srčane bolesti
Prekomerni unos proteina može da poveća i rizik od razvoja srčanih bolesti, ali to najviše zavisi od vrste proteina koji se unose u organizam. Prevashodno, na ovo utiču proteini životinjskog porekla. U ovim namirnicama, često se nalaze i loše, nezdrave masti.
Rizik se povećava i sa unosom prevelike količine belančevina, koji podrazumeva konzumiranje mahunarki, morskih plodova, nemasnih životinjskih proteina, semenki i orašastih plodova.
7. Kamen u bubregu
Osobe koje imaju generalno probleme sa bubrezima, treba posebno da vode računa da ne preteraju sa unosom proteina, jer veće količine ove materije povećavaju opterećenost bubrega.
Kod ovih ljudi, povećava se rizik za razvoj bubrežnih kamenaca koji nastaju kao rezultat nakupljanja mokraćne kiseline, kao i nedostatka tečnosti ili kalcijuma.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, totallywelness.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)