Odjeknulo je kao bomba kada je Luis Ibanjez stigao u Grafičar.
Mnogi su bili u čudu i nisu verovali da je ljubimac “delija” došao u Zvezdinu filijalu, pomislivši da je to samo korak ka potpunom povratku na Marakanu.
Na njegovu žalost i žalost mnogih navijača, teško je očekivati da ćemo popularnog Luča ponovo gledati u crveno-belom dresu. Ali, stvara se nova ideja i san na javi, koji može da postane realnost, a to je da jednoga dana vidimo Ibanjeza kraj aut linije kako vodi tim iz Ljutice Bogdana.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Harizmatični Argentinac je početkom sezone preuzeo kapitensku traku u Grafičaru i postao mentor Zvezdinim biserima koji se bruse u timu sa Senjaka.
Kada se strani fudbaler sa toliko ljubavi i strasti bori za svaku loptu, onda mlađima ne preostaje ništa drugo osim da krenu njegovim stopama. Ibanjez je u opširnom intervjuu za Objektiv analizirao Zvezdinu decu, pričao o trenerskom pozivu, žalu što nije dobio novu šansu u klubu sa Marakane, razlici između Dinama i Zvezde, Zvezdanu Terziću, Zdravku Mamiću…
Iako ima sezonu sa velikim brojem utakmicama u nogama, Ibanjez je svestan da je mogao i morao bolje. Grafičar nije uspeo da se bori za gornju polovinu tabele, ali je ispunjen glavni cilj, a to je opstanak i razvoj mladih fudbalera.
-Iskreno očekivao da ću igrati bolje, međutim, imao sam malih problema i nisam odigrao onako kako sam želeo. Ipak, odigrao sam 30 utakmica, što je najviše u poslednjih četiri godine. Bilo mi je potrebno vremena da se naviknem na veštačku travu, dok su na gostovanjima stvarno loši tereni, ali šta da se radi, zadovoljan sam što sam odigrao ovoliki broj utakmica sa 34 godine. Realno, mogao sam bolje da odigram. Kada se kaže da nije velika razlika između Superlige i Prve lige, to jeste tačno ako gledamo samo igračke kvalitete, ali razlika u terenima je neverovatna i to je najveći problem Prve lige – rekao je Luis Ibanjez na početku razgovora za Objektiv i odmah nastavio u dahu:
– Mi smo krenuli sjajno, ali bilo je mnogo utakmica koje smo izgubili na foru, pogotovo na gostovanjima. Nama je uvek bilo na gostovanjima, upravo zbog veštaka, jer ne možemo da igramo našu igru, a to je od noge do noge. Kada idemo na gostovanja onda ne možemo da igramo našu igru, već igramo na duge lopte i „tuču“.
Dolazak Marka Neđića umesto Boška Đurovskog je bio prelomni trenutak sezone i od tada je Grafičar počeo da beleži mnogo bolje rezultate.
-Mnoge igrače je vratio u život. Njih bukvalno nije bilo nigde dok se Neđa nije pojavio, a onda su odjednom eksplodirali. Najbolji primer je mali Nikola Knežević, On nije igrao kod Boška, a kada je došao Neđa dobio je šansu i zaigrao je izvanredno. Promenio je sistem i formaciju, znao je klinice i kako treba sa njima, pa su rezultati došli.
Neđić je prvi trener u Ibanjezovoj karijeri koji je mlađi od njega, ali mu to ne predstavlja nikakav problem.
-Ja nekada šefu kažem Vi, jer on je meni trener i moram da iskažem poštovanje. Nemam nikakav problem što je mlađi od mene. Puno poštovanje prema njemu, kao i prema celom stručnom štabu, gde su mahom sve moji drugari.
Neđić će biti prvi trener Zvezde
-Vidim u njemu da može jednog dana da vodi prvi tim Crvene zvezde. On ima neverovatnu energiju, kao i njegovi pomoćnici Peca i Čiki. Njih trojica su dugo zajedno, a vidi se da žele da rade, da slušaju druge, da se unapređuju. Mislim da su već sada spremni da preuzmu neki tim iz Superlige kao što je Voždovac.
Ideja Grafičara kao razvojnog tima Crvene zvezde se izuzetno sviđa Ibanjezu.
-Mislim da je Grafičar kao ideja odličan. Ovo je pravo mesto da se Zvezdina deca razviju, jer će ovde ojačati i videti čari pravog fudbala. Mnogo lakše će im biti u Superligi nego u Prvoj ligi.
Put od talenta do fudbalera prve klase je popločan mnogim izazovima i zamkama. Iza juga Marakane ima mnogo zlatnih momaka, ali pitanje koliko njih će zasijati punim sjajem.
-Ima mnogo potencijala, a momci su dobre osobe, lepo vaspitani i vidi se da su dugo u klubu, jer su svesni da predstavljaju jedan od najvećeg klubova u Evropi. Stalno dolaze po savet. To su deca koja su u osetljivim godinama i nije im lako. Krenuo je neki novac, automobili, devojke i treba odoleti svemu tome. Nekada dođu na trening a jedva čekaju da se završi. Tada im priđem i kažem: „Odradi ta dva tri sata kako treba, a onda imaš ceo dan. Zamisli da moraš da radiš u pekari po osam sati“. Da sad opet imam 19 godina, sve bih opet radio samo još jače i bolje. Kao sam bio mlad nisam shvatao neke stvari. Voleo bih da sam imao nekog starijerg da mi tako priča u tim godinama. Pokušavam da ih učim i da sve ono što sam ja loše radio, da oni rade bolje i da ne prave iste greške. Da sam imao nekog ko sa mnom tako priča, sigurno ne bi napravio greške koje jesam. Neđa mnogo priča sa njima i spušta ih na zemlju, a vidi se da su deca nisu loše vaspitana. Da su noge na zemlji i da ne lete. Normalno je da malo polete, piše se o njima u novinama.
Stvari su mnogo drugačije od vremena kada je Ibanjez počinjao. On je u svojoj svlačionici imao imena poput Huan Martina Palerma i Rikelmea.
-Uvek sam morao da dolazim među prvima na trening. Ako dođem na trening na vreme, ali među poslednjima, umeli su popreko da me gledaju, da mi naprave scenu takvu da pomislim da mi neće dati da treniram. Tako da sam uvek stizao među prvima, a na početku sam se ikonama kao što su Rikelme i Palermo obraćao sa Vi. Sećam se kada me je Rikelme prvi put poslao na masažu. Meni je bilo neugodno i hteo sam da odbijem, ali on me je naterao da idem. Danas ovi klinci idu na masaže sa 14 goodina. To su bila druga vremena. Jednom sam zakasnio zbog gužve , pa sam kasnije dolazio po dva sata ranije.
Svestan je da su sada drugačija vremena od onih kada je on počinjao. I mi novinari smo krivi što odmah lansiramo nekog u nebesa, dok je u vremenu kada je Ibanjez počinjao izlazak u štampi bio planetarni događaj za porodicu.
-Kada sam prvi put izašao u novinama, kupio sam desetinu primeraka. Bio sam tada u Boki u omladincima i to ću uvek pamtiti.
Stanković je lav i mora da igra, naježim se kada pričam o Babiću
Ibanjez je one najbolje Zvezdine klince analizirao i dao svoj sud o njihovom kvalitetu. Nikola Stanković je već dobio šansu kod Dejana Stankovića, čak je uspeo i da upiše prvenac u dresu prvog tima.
– Mali Stanković je već spreman za prvi tim, kako fizički, tako i mentalno. On je lav i mora da igra u prvoj postavi. Gde god da ga staviš i šta god igraš, on radi posao na sjajan način i takav igrač je potreban svakom treneru. On će sigurno uspeti. Ja sada idem na licencu, jer želim da postanem trener. Ja bih voleo da imam takvog igrača.
Jovan i Nikola Mituljikić su blizanci koji su zaludeli Evropu, ali Argentinac smatra da je još mnogo posla pred njima.
-Vidi se da imaju talenat, ali talenat nije primaran za uspeh. Potrebno je da rade više. Kod njih ne znaš ko je bolji. Ja njih ne razlikujem na terenu. Prvo moram da pogledam broj kako bih shvatio o kome se radi. Lakše mi je kada igra samo jedan. Mnogo sam se drao na njih, jer želim da izvučem najbolje. Oni su predstavljeni kao najveći projekat kluba, što mislim da je mala greška, jer nije lako podneti takav teret. Potrebna je jaka psiha za to. Sigurno će biti nešto od njih. Liče mi na braću Ilić koje je kupio Siti, a svi znamo ko drži sve to. Može i njih da kupi Siti, dođe Damjanac i odmah mogu da idu tamo, ali mislim da to nije pravi put za Mituljikiće – rekao je Ibanjez, a onda se na kratko osvrnuo na menadže u Srbiji i svetu:
-Pre si imao pet menadžera u zemlji, a sada je svako menadžer. Gde god se okreneš menadžer. Kod nas je na mečevima kao u pozorištu, milion menadžera svuda i samo gledaju, a na gostovanjima nam svima j**u majku.
Od svih fudbalera sa kojima je igrao u Grafičaru jedno ime se posebno ističe, a to je talentovani napadač Ilija Babić.
-On mi je favorit. Uvek govrim da je on najtalentovaniji od svih. Ima sve, jak je, brz, dribla, ma nema šta nema. Jedini problem mu je glava. Njemu kad ne ide, ne može ništa da uradi, ali kada mu ide, e onda je nezaustavljiv. Evo naježio sam se. Ja ne mogu da verujem kako on nije u prvom timu. On je bolji od svih Zvezdinih stranaca. Ja da sam trener Zvezde, odmah bih Babića doveo u prvi tim. Ispred svih je, u to sam ubeđen. Babić je klasa.
Poseban šarm ima i Stefan Leković, kome je projektovao veliku karijeru.
-Uspeće u fudbalu jer je ludak i zbog toga će uspeti. On nikog ne ferma pet posto. Ja volim takve igrače, koji su malo bahati, koji se ne boje. Jedino tako mogu da uspeju. On je top i ima ogromnog prostora da napreduje za razliku od mnogih drugih. On će pet sati biti u kafiću, a raditi dva, ali ima to nešto u glavi što je potrebno pravom fudbaleru.
Nestašni dečko Andrija Radulović se i dalje traži, ali, kako Ibanjez ističe, ima neverovatnu levu nogu koju klub treba da iskoristi.
-Njega su ubili psihički. Ima levu nogu kakvu nigde nisam video. On je trebalo da igra levog beka, a nisam video nijednom da je igrao beka. Pripremao se kod nas za tu poziciju, ali nije dobio minute u prvom timu. Kako se očekuje onda da napraviš projekat, kada igraču ne daješ priliku.
Dok je nosio dres Crvene zvezde, na Marakani su stasavali Marko Grujić, Luka Jović, Mihailo Ristić i ostali izdanci škole, pa se nametnulo logično pitanje: Kakva je razlika u odnosu na današnje klince?
– Ova “moja” generacija je bila skromnija. Tada su ugovori u prvom timu Zvezde bili manji nego sada u Grafičaru. Ne znam da li su tada klinci imali 1.000 evra mesečno. Treba dobro raditi sa decom, pomenuo sam Halilovića, koji je na kraju nestao. Sećam se kada sam pričao sa Grofom i rekao mu da mora da stavi Grujića u tim, jer ima konstituciju i jak je. Trebao nam je malo veći čovek u sredini. Poslušao me je i vidite kako je ispalo na kraju. Krivo mi je što nije igrao malo više, ali su ga pozajmice da kažem “ubile”.
Eraković mora na Mundijal
Kada se priča sa Lučom, neizostavno je pomenuti i Dinamo. Za razliku od Zvezde, čiji transferi retko idu preko pet miliona, Zagrepčani su sinonim za velike prodaje.
-Evo primer je Dinamo. Kada Dinamo želi da napravi i proda igrača, onda to radi do kraja. Na primer Gvardiol. On je imao 15, 20 utakmica gde je bio najgori na terenu, da se čovek zapita kako ovaj dečko igra u Dinamu, a evo gde je sada on. Prodali su ga za 15 miliona. Nije samo pasoš EU. Pogledaj sada koliko Zvezda ima klinaca u prvom timu da igraju u kontinuitetu.
Posle mnogo vremena, ipak je jedan momak iz Zvezdine omladinske škole izbori za svojih pet minuta. Klub je istrpeo dečije bolesti i dobio štopera evropskog kova. Naravno, u pitanju je Strahinja Eraković.
– Prema mom mišljenju, Eraković mora da ide na Mundijal. Dečko u zadnjih nekoliko meseci igra odlično, i ako klub ne stane iza njega, ne samo klub, već i država i selektor, onda ne znam šta bih rekao. To Dinamo ima. Reprezentacija stane iza kluba, jer je to državni projekat – ističe Ibanjez i odmah se nadovezao na ovu priču:
– Vidim da je loša situacija na relaciji klub – reprezentacija. Katai je najbolji igrač u ligi, a ne zovu ga u reprezentaciju. Ovde se zovu igrači koji ne igraju ni minut u svom klubu. Kakva je to reprezentacija ako se zove samo ime? Meni to nije jasno. Ne želim da se mešam ni u čiji posao, samo mi neke stvare nisu jasne.
Reprezentacija je bila povod da se setimo i perioda kada je Ibanjez trebalo da nastupi za hrvatsku selekciju.
– Nudili su mi da igram za Hrvatsku, međutim, dogodio se problem između Zdravka Mamića i selektora i od toga nije bilo ništa. To je prošlo i ne žalim zbog toga.
Za Zvezdu i besplatno, jednog dana kao trener
Svestan je Lučo da je prošao zenit njegove karijere i polako se sprema za život nakon što okači kopačke o klin. Fanatična ljubav prema fudbalu je neverovatna, tako da je Argentinac već počeo da se sprema za trenerski posao.
– Plan mi je da igram do 36. godine. Vidim sebe i naredne godine u Grafičaru. Naravno, uvek gledam sebe da idem na veći nivo. Prvobitni plan je bio da se vratim u Zvezdu i budem neka druga, treća opcija, ali vidim da nema ništa od toga. Svi znaju da mene ne moraju da plate, igrao bih besplatno u Zvezdi. Ovde sam srećan, stvarno mi je super, ali svako ima neku ambiciju. Ako me neko sada pita da li mogu da igram Seriju A, reći ću da mogu iako, realno nisam spreman. Takav sam, uvek pucam na visoko – ističe Ibanjez, koji ima 34 godina i nada se boljoj sledećoj sezoni u Grafičaru.
– Očekujem puno bolje stvari sledeće sezone, da se borimo za vrh tabele. Pred utakmicu sa Dobanovcima zvao sam svakog igrača na večeru da im usadim pobednički mentalitet i da im objasnim da uvek idemo na pobedu. Najviše volim kad mi neko sa tribina “je*e mater”, sve u žaru borbe.
Nakon karijere – pravo u trenersko “odelo”.
– Polažem za B licencu, onda ide A, pa PRO. U Srbiji se spremam za trenera, zahvaljujući klubu koji mi je to omogućio. Mislim da sam mnogo toga naučio kroz karijeru da mogu nešto da napravim kao trener. Ja po ceo dan gledam samo fudbal, ne pratim niti tenis, niti košarku. Ne igram igrice, gledam drugu, treću ligu. Fudbal mi je u krvi.
San mu je da jednoga dana postane trener Crvene zvezde.
– Ostao bih da budem trener u Zvezdi i posle karijere. Imam velike planove u Grafičaru, obezbedili su mi sve i hvala im na tome. Ko ne bi voleo da bude trener Zvezde? Nisam ja za sako i kravatu, samo trenerka – aludira Ibanjez na to kakav bi stil imao.
Dvojica stratega su imala poseban uticaj na život i karijeru argentinskog levog beka.
– Kruno Jurčić i Grof Božović su mi favoriti. Što se Grofa tiče, on je kralj. Kada je on došao u klub, ovde nije bilo “banke”, a samim tim sam i ja pristao na to. Živeo sam u Hrvatskoj sedam godina, igrao za Dinamo i znao sam za rivalstvo i istoriju Zvezde i Dinama. Odlučio sam da dođem jer bih bio blizu kuće, poznavao sam jezik dobro. Tast mi je rekao da su navijači fenomenalni i odmah sam presekao i rekao da dolazim.
Veliki kvalitet Ibanjeza je što se svakog dana unapređuje i sluša savete iskusnijih od sebe, tako je sada, a tako će bit ii kada postane trener.
– Imao sam trenera u Karabuku, bio je direktor “La Masije”. On kao da je čitao fudbal, govori ti na poluvremenu nešto što će se desiti u nastavku utakmice. Neke stvari sam naučio tek sa 27 godina, da sam to ranije naučio možda bih bio bolji igrač.
Kao omiljenog trenera i čoveka na kojeg se ugleda izdvojio je stratega Atletiko Madrida.
– Volim Čola Simeonea, uprkos tome što ga mnogi mrze zbog fudbala. Pa, ljudi, igra se na rezultat. Takav je fudbal sad. Najlepši fudbal igraju ekipe Gvardiole.
Iako vidi sebe u Beogradu, njegove najveće ljubavi su u Zagrebu. U Hrvatskoj mu žive žena i deca, a klinci su poput oca zaljubljeni u fudbal.
– Teško mi je jer nisam uvek sa porodicom, ali kad god uhvatim vremena odem u Zagreb. Sinovi treniraju fudbal u Dinamu, baš uskoro imaju neki turnir u Brčkom, a sin mi kaže “Tata, biće tamo Zvezda i Partizan. Ako budem dobar, možda me bude tražila Zvezda”. Nisu na mene, niko ne igra levom nogom. Dan danas ne mogu da verujem da me svi prepoznaju, slikaju se sa mnom, sinovi se čude kako me se i dalje sećaju – kaže kroz smeh Ibanjez koji je za jako kratko vreme ušao pod kožu navijačima Crvene zvezde.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Njegov dolazak u Zvezdu 2014. godine je izazvao veliki bum u regionalnim medijima, pošto je dugi niz godina branio boje zagrebačkog Dinama. Sarađivao je sa fudbalskim alama kao što su Zvezdan Terzić i Zdravko Mamić, pa smo ga zbog toga zamolili da ih uporedi.
– Terzić i Mamić su ljudi kojima skidam kapu. Ono što Zvezdan i Zdravko rade u Zvezdi i Dinamu, ne radi niko. Magovi su svog posla, vidi se njihov rad po rezultatima. Kada sam došao u Zvezdu, klub je bio u lošoj situaciji, a Terzić mi je obećao titulu i unosan transfer – to se i ostvarilo na kraju.
Kao što ima reči hvale za Terzića, tako opisuje i Mamića, a prisetio se i nekih anegdota iz saradnje sa njim.
– “Ljubavi, ja ću te prodati za 5 miliona”. Odbio je mnogo ponuda za mene, nije hteo da me pusti za manje para. On što nešto zacrta to i učini. Na kraju me je prodao za tih pet miliona. Što se anegdote tiče, sećam se kad smo postali šampioni, dao je muzici na proslavi 20 hiljada evra. Čovek je totalni kralj.
Za kraj razgovora za Objektiv je još jednom izrazio žal što mu se nije ispunila želja da po drugi put obuče dres Crvene zvezde, ali ko zna, možda je sudbina zacrtala da sledeći povratak bude u trenerci, kraj aut linije.
– Žao mi je što nisam sada u Zvezdi, želeo sam da oni vide da sam živ i zdrav u Grafičaru i da me prekomanduju, žao mi je i što me ljudi isto pitaju zašto nisam u Zvezdi, ali nije do mene. Mada, ko zna zašto je to dobro.
Intervju uradili: Blažo Komnenić i Nikola Husein
Odlicna prica...