Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najlepših praznika – Lazarevu subotu, u narodu poznat kao Vrbica. Za pravoslavne hrišćane Vrbica je praznik dečije radosti, jer je, prema Bibliji, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”.
LAZAREVA SUBOTA ili Subota pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih posle četvorodnevnog prebivanja u grobu. Ovaj praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka. Posle vaskrsenja, Lazar je bio Episkop na Kipru.
PREDANJE
Lazareva subota je sećanje na događaj u Vitaniji, gde je živeo mladi čovek Lazar sa sestrama Martom i Marijom, koji je sa svim pojedinostim opisao jevanđelista Luka.
Na vest o smrti Lazarevoj, kako je zapisano u Jovanovom Jevanđelju, Isus je došao u Vitaniju, gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen.
Došao je do groba, naredio da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što je on i učinio, sav uvijen u pogrebne pokrove, kaže predanje koje je preneo sveti Jovan u svom Jevanđelju.
Ovaj događaj smatra se u hrišćanstvu pobedom života nad smrću i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja, u kome je osnova novozavetne vere.
To poslednje čudo Hristovo, koji se već pročulo po čudesnim isceljenjima i drugim podvizima kojim je potvrđivao snagu potonje vere, ozlojedilo je judejske sveštenike i uzrok je presude na smrt raspećem koju mu je u sredu, u nedelji stradanja, izrekla jevrejska skupština Sinedrion.
Lazar je živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica i poklonila mu omofor, njenom rukom izvezen.
Spomen svetog Lazara Četvorodnevnog slavi se od prvih dana hrišćanstva, a njegovo ime je simbolično i na jevrejskom jeziku El-azar znači – Bog je pomogao.
Njegove mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.
OBIČAJI
Na Lazarevu subotu praznuje se posebano i vrlo živopisan običaj poznat pod imenom VRBICA – Dan je dečije radosti.
Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko izvora. Prateći elementi ovog praznika imaju biblijsko utemeljenje, posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hristos ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga , između ostalog, sa palminim grančicama u rukama. Današnje vrbove grančice zamena su za palmine. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su se zatim čuvale u kućama.
Na Vrbicu, posle podne, uvek se držala litija. Svedočanstava ο praznovanju Vrbice zabeležena su krajem IV veka. U litiji učestvuju odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi, u krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe.
Grančice su sveštenici osveštali juče, kada su ih vernici i mogli uzeti.
Praznik Lazareva subota – Krsna je slava u Srba i mnoge porodice danas slave.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)