Francuski baron Pjer de Kuberten osnovao je 1894. godine Međunarodni olimpijski komitet, a nedugo nakon toga na Sorboni održan je i prvi olimpijski kongres.
Dve godine kasnije, istorija je i zvanično krenula – u Atini su 1896. održane prve moderne Olimpijske igre. U tom gradu su upriličene prve antičke Olimpijske igre, oko 776. godine pre nove ere.
Kuberten je predložio periodično okupljanje i takmičenje sportista iz celog sveta, ali nije mogao ni da pretpostavi kakav će uspeh postići već od starta održavanja Olimpijskih igara.
U Grčkoj, postojbini olimpizma, od 6. do 15. aprila te 1896. okupio se 241 sportista (takmičili su se samo muškarci), a na programu je bilo devet sportova, odnosno 43 discipline. Atletika, rvanje, dizanje tereta, mačevanje, tenis, gimnastika, biciklizam, streljaštvo… – neki su od sportova u kojima su uživali navijači na krcatim tribinama otvorenog stadiona Panatinaiko.
Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Instagram – Objektiv.rs
Odluka MOK-a da prve Olimpijske igre budu dodeljene gradu u kojem je rođen olimpijski pokret nije nikoga iznenadila, ali Grci su bili više nego spremni. I njihova mitologija je prepuna je primera raznih igara, od Odiseja koji je pobedio u trci i dobio Penelopu kao nagradu, do brojnih drugih.
Večna slava na prvoj Olimpijadi modernog vremena pripala je Grku Spiridonu Luisu, koji je je pobedio u maratonskoj trci, trčanoj na stazi od Maratonskog polja do Atine.
U trci je učestvovalo oko 20 takmičara, najviše Grka, a Luis je istrčao deonicu za dva sata, 58 minuta i 50 sekundi, ubedljivo osvojivši 1. mesto.
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
Nije, zanimljivo, vodio od početka, jer su prva 32 kilometra pripala Francuzu Albinu Lemusijeu, koji je morao da odustane zbog iscrpljenosti. Vođstvo je potom preuzeo Australijanac Tedi Flak, koji je kolabirao, da bi se u poslednjih nekoliko kilometara pitao samo Spiridon Luis.
Pune tribine Olimpijskog stadiona, gde je bio finiš trke, u napetosti su iščekivale takmičare, a kada je policijski glasnik javio da je u vođstvu domaći takmičar, oduševljena masa je počela da skandira “Helen, Helen…”.
Ostalo je zapisano i da je Spiridon tokom trke pio vino, mleko i sok od pomorandže, te da je pojeo jedno uskršnje jaje.
Kao nagradu za istorijsku pobedu dobio je mnogo nakita i doživotne privilegije brijanja u jednoj berbernici, ali nije poznato da li je prihvatio sve ove darove. Poznato je da se više nikada nije bavio sportom.
Najuspešniji takmičar na OI u Atini 1894. godine bio je Karl Šuman, nemački rvač i atletičar, koji je osvojio četiri prva mesta u dva sporta i četiri discipline.
Pamtiće se i ime prvog olimpijskog pobednika modernog doba – u pitanju je Amerikanac Džejms Konoli, koji je osvojio prvo mesto u troskoku. Nije se takmičio samo u toj disciplini, skakao je i uvis i udalj, osvojivši drugo, odnosno treće mesto.
Istakao se i Mađar Alfred Hajoš, po zanimanju arhitekta – prvi olimpijski šampion u plivanju. On je osvojio dve zlatne medalje – u trkama na 100 i 1.200 metara slobodnim stilom.
Alfred je imao samo 13 godina kada mu se otac utopio u Dunavu i tada je odlučio da postane dobar plivač. Od kombinacije njegovih plivačkih veština i znanja u arhitekturi profitirala je cela Mađarska, jer je upravo Alfred Hajoš projektovao prvi zatvoreni bazen u Budimpešti, na ostrvu Margit Siget, koji i danas nosi njegovo ime.
Bilans prvih modernih Olimpijskih igara – Amerikanci su osvojili najviše zlatnih medalja, 11, ispred razočaranog domaćina, Grčke, čiju su takmičari uzeli jedno manje. Uteha Grcima bila je u tome što su ukupno osvojili najviše odličja, čak 46, naspram Amerikanaca sa 40.
NAJBOLJI NAŠ IGRAČ PORUČIO: Srbi su zaostali u vremenu i prostoru! Hrvati su daleko ispred!
Komentari (0)