Ponekad smo previše samokritični, bilo da je to zbog toga što smo rekli pogrešnu stvar prijateljima ili zbog naših odluka koje u tom trenutku nisu bile najbolje.
Kada bismo promenili način na koji se odnosimo prema sebi, mogli bismo da shvatimo zašto uopšte kritikujemo sami sebe. Mnogi od nas ne shvataju da samokritika, zapravo, služi na načine kojih često nismo ni svesni.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kada kritikujemo sami sebe, mi zapravo pokrećemo strahove koji su duboko usađeni u nama. Štaviše, samokritika nas štiti od pozitivnih i negativnih mogućnosti.
Evo koji su to razlozi zbog kojih smo ponekad previše samoktirični, kao i zašto je samokritika u normalnim granicama dobra i poželjna.
1. Ostvarivanje ciljeva
Samokritika može da nas motiviše da postignemo svoje ciljeve i one stvari koje želimo. Kada previše odugovlačimo, osećamo se kao da smo “podbacili” ili jednostavno da smo izneverili sebe, samokritika je prepreka koja se pojavljuje kao alternativa. Iako je to teži put, ona ponekad može doći iz brige prema sebi.
2. Zona udobnosti
Mnogim ljudima je samokritičnost način da se uteše. Iako nas ponekad samokritični glas čini nesrećnim, on nam omogućava da se sjedinimo sami sa sobom i sa osećajem patnje.
3. Nada
Iako nas samokritika tera da se fokusiramo na negativne stvari, ona potajno želi naš uspeh. Naša samokritičnost nam poručuje da nismo odustali i da postoji tračak nade da neke stvari promenimo. Međutim, opasno je kada samokritika postane deo svakodnevnice jer upravo u takvim situacijama možemo da odustanemo od stvari koje su nam bile važne, pa je morate držati pod kontrolom.
4. Zaštita od intimnosti
Iako možda čeznemo za bliskošću i vezom, često smo sputani sopstvenim strahovima da će nas drugi povrediti ili razočarati. Stoga koristimo samokritičnost da bismo se zaštitili od ranjivosti i bola. Podlegavši svojim negativnim mislima, izbegavamo rizik. Nažalost, otkrivamo da je cena izbegavanja rizika mnogo veća od prihvatanja intimnosti za kojom žudimo.
5. Samospoznaja
Ponavljajući iskustvo negativnog samogovora, možete podstaći proces konstruktivnog samootkrivanja. Ovo se dešava dok razmišljamo i prepoznajemo ponavljajuće negativne unutrašnje emocije i dok vodimo unutrašnji monolog. Kada uzmemo u obzir ovo ponavljanje, možda ćemo shvatiti da nas negativnost šiti od dubljih strahova.
Na primer, možda se plašimo uspeha, ranjivosti ili otkrivanja razloga koji stoje iza našeg neuspeha da sledimo svoje snove i želje. Ali umesto da se držimo samokritike kao sredstva za rast, možemo da pristupimo samokritici da bismo otkrili šta nam je potrebno i potražili novi način da se povežemo sami sa sobom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)