Penzija je stečeno pravo i kao takva ne može biti anulirana jednom odlukom bilo koje organizacije rada, međutim Hrvati su srpskim penzionerima dužni preko milijadu evra za penzije i ne planiraju da ih isplate nikada!
Među mnogim nerešenim pitanjima iz ratova devedesetih, jedno se opet aktuelizuje – problem neisplaćenih penzija Srbima iz Hrvatske od 1991. do 1996. godine. Njih 50.000 potražuje, prema nekim računicama, preko milijardu evra.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Otkako se Međunarodna organizacija rada oglasila stavom da Hrvatska ne krši konvencije te organizacije, šanse za isplatu su dodatno smanjene.
Oteli Srbima novac, pa njime kupovali oružje da ih ubijaju i proteruju
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba u regionu otkriva za Informer da je, prema informacijama koje je dobijao, Hrvatska novcem otetim od Srba naoružavala paravojne formacije.
– Istraživanje Udruženja penzionera iz Hrvatske dokazuje da Hrvatska duguje u prosečno 81 penziju po penzioneru. Ukupno nešto više od milijardu evra! Te pare je Hrvatska koristila, prema nekim informacijama, za naoružavanje svojih paravojnih formacija i neke druge stvari što je apsolutno kršenje ne samo Ustava i zakona Hrvaske, nego i međunarodnih konvencija, jer je dobro poznato da je penzija jedno od osnovnih stečenih prava – počinje Linta i nastavlja sa objašnjenjem kako su to perfidno odigrali Hrvati.
– Hrvatska je donela jedan set propisa, u suštini samo kako bi sprečila srpske penzionere da u sudskim procesima traže isplatu zaostalih neisplaćenih penzija. Manji deo penzionera je ipak pokušao sudskim putem da ostvari to svoje pravo, izgubili su, naravno, sve sudske postpuke. Od opštinskih sudova, preko županijskih, vrhovnog i Ustavnog – izgubili su. Nisu uspeli ništa u Hrvatskoj, pa su otišli čak do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i ponadali su se da će moći da ostvare svoja prava. Nažalost, Evropski sud za ljudska prava, pod raznim uticajima ponašao se i ponaša se tako da odbija te tužbe od strane prognanih Srba. U prethodnih skoro 27 godina od završetka rata u Hrvatskoj veliki broj tih penzionera je već preminuo, to su ljudi koji su imali 60, 65 godina ’91. godine kada je počeo rat. Njihovi naslednici, deca, unučad, imaju legitimno pravo da to potražuju. Prethodna iskustva onih koji su tužili Hrvatsku pokazuju da je sud zauzeo takvo stanovište da ne prihvata legitimne i opravdane argumente tih oštećenih građana, srpskih penzionera – ocenjuje Linta, ali kaže da rešenje ipak postoji.
Država Srbija i “Aneks G” – jedino rešenje
Srbija, kao i sve ostale zemlje naslednice bivše Jugoslavije potpisale su sporazum u Beču 2001. godine, kako Linta kaže BIBLIJU PROGNANIH SRBA!
– Zalažem se za to da Srbija afirmiše jedan veoma važan međudržavni sporazum, to je Sporazum o pitanjima sukcesije, koji je potpisan 2001. godine u Beču od strane predstavnika zemalja naslednica bivše SFRJ i stupio je zvanično na snagu juna 2004. godine. Taj bečki sporazum o sukcesiji ima sedam aneksa, među njima je klučan taj 7. aneks, “Aneks G” koji se zove privatna svojina i stečeno pravo i u njemu se kaže da svim građanim i svim pravnim subjektima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim. Vlada Republike Srbije trebalo bi da reafirmiše taj sporazum, posebno “Aneks G”. Taj sporazum ja nazivam biblijom prognanih Srba i biblijom svih oštećenih građana. Mora se insistirati na tom sporazumu i u razgovorima sa Zagrebom, ali i pred međunarodnim institucijama, jer Hrvatska, kao članica EU, krši jedan međunarodno priznati sporazum – naglašava Linta.
Kako su Hrvati obrlatili Evropski sud za ljudska prava
Miodrag Linta dao je i konkretan primer kako je Hrvatska uspela da prevari Srbe i uskrati im prava i pred Sudom u Strazburu.
– Jedan od argumenata kojim je Hrvatska išla prema Strazburu je da su organi Republike Srpske Krajine isplaćivali za vreme trajanja RSK tim penzionerima određenu novčanu pomoć. Činjenica je da su oni tu pomoć uplaćivali, ali ta pomoć nije bila veća od 5-10 nemačkih maraka, a da su penzije tih ljudi bile 200-400 maraka. Ti ljudi se slažu da se odbioje deo koji im je uplaćivala RSK kao humanitarnu pomoć, i da im isplate svu razliku. To Hrvatska ne želi i to je navela kao argument, ali ovde nije problem Hrvatska, već stav Evropskog suda da prognani Srbi još uvek ne mogu da ostvare svoja prava. Temelj takvog pristupa jeste, nažalost, još uvek dominantna matrica da su Srbi krivi za sve ratove, da su Srbi agresori, a da je Hrvatska bila žrtva velikosrpske agresije – priča on.
BONUS VIDEO:
Izvor: Informer
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)