Pevač Željko Samardžić u jednoj emisiji je ispričao sa čime se sve suočio tokom rata 1992. godine koji se vodio i u njegovom rodnom Mostaru, a otkrio je i da je tada bio ranjen.
– Izgledalo je grozno, mislili smo da će se popraviti situacija. Najmanje se očekivalo da će u Bosni biti rata, ljudi su se voleli u Mostaru, tamo žive ljudi raznih nacionalnosti. Za mene je to bilo eto pre 30 godina i iza mene je, ali neke stvari su me mnogo zabolele. Neki ljudi se rađaju stari, a neki mladi umiru. Mnogo ljudi nije imalo šansu da živi i to je velika nepravda – pričao je on u emisiji “Realna priča”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ja sam imao tu nesreću da budem poprilično teško ranjen. Moj otac mi je često govorio tad ne znaš ti šta je rat, šta su tenkovi, ne izlazi iz podruma. Ja sam bio mlad čovek, skačem da pomognem svakome jer je bilo dosta ranjenih i baš me zadesio taj metak, onaj svetleći metak na tenku. Video sam ga kako ide ka meni, krenuo sam da se bacim na stranu. Pogodio me je kod levog kuka i prebio mi je donji deo kičme. Kad sam došao na VMA rekli su mi da me je Bog pogledao, da smo mogao da biram gde da me pogodi da imam najmanju štetu, to je to mesto – ispričao je Samardžić.
Nakon rata pevač je u Beograd došao bez dinara u džepu i počeo život iz početka. Kaže da će Beogradu večno biti zahvalan za svu ljubav koju je baš u tom gradu doživeo.
– Beograd me je očarao. To je za mene najlepši grad na celom svetu, najlepše stvari su mi se tu desile. Ja volim svoj rodni Mostar, ali Beogradu ću do kraja života biti zahvalan što su imali ljubavi za mene kad mi je bila najviše potrebna – zaključio je on.
BONUS VIDEO:
Dobro je prošao, imao je mnogo sreće. Samo ne reće ko ga je ranio. U kojoj je vojsci (paravojsci) bio.