Odlična polusezona je iza Partizana.
Crno-beli su lideri u šampionatu Srbije, obezbedili su plasman u šesnaestinu finala Lige konferencija gde će igrati protiv praške Sparte, a u nacionalnom Kupu su stigli do četvrtfinala.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U sam finiš godine Partizan je ušao drastično oslabljen, bez Rikarda, Natha i Markovića, pa su priliku da iskoče u prvi plan dobili neki mlađi igrači. I baš kada se nosiocima igre u trenutku smrklo, supertalentovanom Marku Milovanoviću je svanulo, te je svojim fenomenalnim igrama osvojio srca „grobara“ i pokazao da ima potencijal da postane nova velika stvar Partizana. Nekada Stevan Jovetić, za njim Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović… Da li je će Milovanović nastaviti niz?
– Ne mogu da obećam da ću nastaviti niz koji su započeli Mitrović i Vlahović, ali predviđaju mi veliku karijeru, na meni je da radim pa ćemo videti – počeo je priču korpulentni Smederevac, a zatim se dotakao Aleksandra Mitrovića koji dolazi iz istog grada:
– Mitrović i ja smo ponikli kod istog trenera, Vojkan Rakić nam je bio trener u Smederevu, on me je i preporučio i doveo u Partizan. E sad, Mitrović je napravio fenomenalnu karijeru i uspeh u reprezentaciji i trudiću se da ostvarim bar deo njegove karijere i time ću biti zadovoljan.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kao što smo naveli, Partizan je imao sjajnu polusezonu. Ona je bila nezaboravna i za crno-belog junošu:
– Ja mislim da u istoriji Partizan nije imao više bodova na polusezoni. Fantastična polusezona, kako za klub, tako i za mene. Dao sam ta tri gola i pored toga što nisam mnogo igrao, davao sam golove u omladincima i ja sam zadovoljan. Dosta sam napredovao od početka sezone i to je bitno.
Milovanović građom i stilom igre neverovatno podseća na Roberta Levandovskog i Erlinga Halanda. I sam ističe da bi voleo da krene njihovim putem:
– Sviđa mi se stil njihove igre i pokušavam da primenjujem neke njihove fore i taktike. Što se tiče nastavka karijere, sviđa mi se Bundesliga, razmišljam o tome. Planiram da igram negde gde će mi odgovarati stil igre, nisam tipičan napadač i neću se snaći u bilo kojoj ligi. Odgovarao bi mi napadački fudbal i ekipa.
Na veliku scenu stigao je protiv Anortozisa, kada se prinudno našao u startnoj postavi. Malo pre toga bio je starter i protiv Dubočice, a na još nekoliko mečeva dobijao je šansu kao rezerva:
– Debitovao sam ranije, ali je drugačije kad ulaziš sa klupe, a drugačije kada počneš utakmicu. Bilo je pozitivne treme protiv Anortozisa, ali bio sam spreman, čekao sam priliku da se dobro pokažem. Ulazio sam ja često sa klupe, ali po pet, deset minuta, a za tako kratko vreme napadač ne može da se snađe pa sam ja u dogovoru sa šefom nastavio da igram za omladince. Deset utakmica sam odigrao i postigao devet golova čini mi se, to mi je značilo da se vratim. Obično se mladi igrači izgube kad se vrate u omladince, misle da je to korak unazad, ispod njihovog nivoa, ali meni je to bilo normalno i mislim da sam svojim igrama pomogao timu.
Postigao je neke veoma važne golove ove sezone Milovanović. Za omladince je pogodio u „večitom derbiju“, njegov pogodak odlučio je meč u Kupu protiv Dubočice, ali jedan gol je daleko ispred svih ostalih:
– Gol protiv Anortozisa bio je pogodak za istoriju i proleće u Evropi. Svakako je i gol u derbiju veoma bitan, ali bih pre izdvojio ovaj protiv Anortozisa.
I upravo posle Anortozisa usledile su pohvale sa svih strana:
– Ima pohvala naravno. Ipak, trener Stanojević mi ukazuje na greške, daje mi zadatke da gledam neke igrače, fokusira se da iskoristi moj maksimum jer vidi da ima još prostora za napredak.
Pored fudbalske karijere Marko Milovanović nije zapostavio ni obrazovanje. U osnovnoj školi bio je „vukovac“, srednju školu završava vanredno, ali ne planira na tome da se zaustavi:
– Bio sam odličan učenik, odlično mi je išla škola do nekog nivoa, gurao sam to paralelno, ali je došao trenutak kada sam morao da nađem prioritet i to je bio fudbal. Sada završavam vanredno medicinsku školu, smer za medicinskog tehničara, a sigurno ću završiti i fakultet.
Kako sam ističe, ceo svoj život je podredio fudbalu:
– Nikada nisam imao klasično detinjstvo i ceo život sam posvetio fudbalu. Živeo sam fudbal i živim ga i danas, normalno družim se i sa drugarima, odem u bioskop, ali centar dešavanja mi je fudbal. Idem na jogu, istezanje, oporavak i tako.
Veliku konkurenciju ima Milovanović u seniorskom timu Partizana. Rikardo Gomeš je mašina za golove, ali 18-godišnji Smederevac od njega svaki dan krade zanat:
– Davao mi je savete, gledao utakmice u omladincima, motivisao me je. Kada gledam njega vidim neke sitnice koje mogu da popravim i to mi mnogo znači.
Mnogi omladinci izgube se kada dođu u seniorski fudbal. To nije bio slučaj sa Milovanovićem:
– Ima razlike u odnosu na omladince, posebno za mene koji sam se kasnije razvio. Ja još uvek rastem, na šest meseci se vidi centimetar, dva rasta, što znači da još nisam završio ni rast, a ne kompletno formiranje tela. Raduje što već sada mogu da igram na seniorskom nivou.
Poslednja tri gola koja je dao, Milovanović je postigao glavom. Ipak, to mu nije najjače oružje:
– U omladincima sam prošle sezone najviše golova dao levom nogom. Glavom sam dao dva ili tri i desnom nogom nekih pet, šest, ostalo je bilo levom. Sada se desilo da dam tri gola glavom, ali bitno je da ulazim u šanse i da ih koristim na bilo koji način.
Defanzivci strahuju od Milovanovićeve snage, čini se sa razlogom. Smederevac se kao dete bavio borilačkim sportovima, a tako je zaradio nadimak u seniorskom timu Partizana:
– Trenirao sam boks i MMA, sve znači sada u duelima sa defanzivcima, ali i za samopouzdanje i snagu. Mislim da se vidi na terenu… Dobio sam nadimak Bokser, kako po ocu, tako i po sportovima koje sam trenirao.
Nije Marko trenirao samo boks, već se pokazao kao svestrana ličnost.
– Trenirao sam i atletiku, naglo sam porastao pa sam morao da prestanem. Pored boksa, MMA i atletike trenirao sam i brazilsku džiu-džicu i gimnastiku. Svi sportovi pomogli su mi za fudbal koji je uvek bio u centru dešavanja.
Nismo mogli a da ne pitamo supertalentovanog napadača Partizana: Kada bi od Deda Mraza morao da bira jednu od ovih želja, koju bi izabrao?
1. Titula
2. Gol za pobedu u derbiju
3. Poziv za seniorsku reprezentaciju
4. Osvajanje Lige konferencija
– Uh, teško pitanje… Titula nam je glavni cilj ove sezone. Neka bude gol u derbiju kao put ka tituli. Za seniorsku reprezentaciju ima još vremena, a Liga konferencija neka dođe kao šlag na tortu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zna i koga bi zvao za termin kada bi u nekom balonu igrao fudbal (četiri igrača i golman su u opticaju):
– Izdvojiću iz naše ekipe, stavio bih sebe, mora neko da daje golove. Lolu Smiljanića moram imati u timu kao iskusnog igrača, tu je i moj Smederevac Žile (Marko Živković), on je takođe odličan igrač malog fudbala, Laki Pavlović je majstor i Pop (Aleksandar Popović) na golu.
Crno-bela fabrika talenata izbacila je neke neverovatne igrače. Milovanović za jednog omladinca veruje da će napraviti ogromnu karijeru:
– Izdvojio bih dečka za kog sam ubeđen da će uspeti u fudbalu, takva posvećenost, to se retko dešava… U pitanju je Nikola Stanković jedan je od najstandarnijih igrača u omladincima, vredno radi, čeka svoju šansu i siguran sam da će uspeti u fudbalu i da će jednog dana napraviti karijeru.
Marko privatno najčešće provodi vreme sa vršnjacima iz kluba:
– Uglavnom se družimo mi mlađi. Najviše vremena provodim sa Baždarom, Lakijem Pavlovićem, Jovićem i Štulićem.
Za 2022. godinu nema puno velikih želja:
– Da napredujem i budem bolji nego ove godine!
Ovu, i mnoge druge zanimljive priče, možete pronaći u štampanom izdanju Objektiva.
Piše: Žarko Sokić
BONUS VIDEO:
Komentari (0)