Životnu i estradnu scenu napustio je Radojko Stojković, jedan od prvih pevača koji je zapevao i snimio oračko-kopačke pesme uz narodni orkestar.
– Pevam baš onako kako su pevali moji đedovi na kopanju, prelu i komišanju. Naše najlepše i najstarije narodne pesme su nastale na njivi. Pamtim vreme kad se sa njiva orila pesma. Ja sam jedan od prvih šumadijskih pevača koji je takve pesme muzički obradio i snimio na pločama. Uz te pesme su moji zemljaci rasli i opstajali. Pesme su im hranile dušu i kad su se gladni vraćali sa njiva – pričao je Radojko Stojković, prenosi Telegraf.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pevač je osetio je svu gorčinu sirotinje i bosonogog detinjstva.
– Rođen sam na kraju Drugog svetakog rata, ostao sam bez oca kad sam imao sedam meseci. Odrastao sam sa majkom u jednoj čatmari, kao dete iz šume pušteno u svet da se snalazi. Sam sam sebi bio učitelj na harmonici, kasnije sam pevao, pisao i komponovao pesme za sebe i kolege – pričao je Radojko.
Snimao je sa vrhunskim orkestrima, sa harmonikašima i trubačima, snimao je i bez svirača u studiju. Ipak, ogromnu većinu svojih pesama, komponovao je na harmonici.
– Nikad nisam odvajao pesmu od harmonike i harmoniku od pesme. Imao sam sreću da upoznam Dragana Aleksića, našeg genija na harmonici iz Mrčajevaca, sa kojim sam 1977. snimio moju prvu ploču sa vodećom pesmom “Ko će koga potražiti”. Plašio sam se susreta sa velikim majstorom koji je snimao samo svoje pesme – isticao je pevač.
– Zadnjih godina sam se posvetio muškoj pevačkoj grupi “Moravci” sa kojom sam izbunario i snimio neke stare narodne zapise i neke nove pesme u izvornom ruhu. Svom rodnom kraju odužio sam se pesmom “Blago onom ko Arilje ima i svetinju sedamsto godina” – govorio je Radojko.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)