Alergije se mogu sasvim normalno javiti kod svakog čoveka, ali i kod beba. Ranim otkrivanjem alergije možete značajno poboljšati kvalitet svakodnevnog života deteta, ali i smanjiti izostanke iz vrtića i škole, zbog čega je bitno da na vreme uvidite ako postoji problem.
Alergije mogu pokazati prve naznake još kod beba, odnosno u prvoj godini života. Ako se alergeni koji nadražuju bebu ne uklone, mogu kasnije dovesti do komplikacija, u vidu astme ili drugih alergijskih stanja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Da li će moje dete razviti alergiju?
Sklonost ka alergiji je nasledna, pa ako je već prisutna u porodici, veća je verovatnoća da će se razviti i kod bebe. Procenjuje se da će doći do razvoja alergija kod više od polovine dece koja dolaze iz atopičnih porodica. Ovaj rizik je još veći ako oba roditelja imaju alergije.
Iako se sklonost ka alergijama nasleđuje, specifične alergije nisu nasledne. Ovo znači da, na primer, ako ste vi alergični na penicilin, vaše dete može da razvije alergiju na polen ili nešto drugo.
Zašto se alergije javljaju?
Alergijska reakcija je ustvari neadekvatan odgovor imunog sistema na određene, inače bezazlene i neškodljive supstance. Imuni sistem je programiran da se bori sa štetnim mikroorganizmima i materijama. On reaguje tako što izaziva veću produkciju zaštitnih proteina i histamina kada dođe u dodir sa njima.
Povećana produkcija antitela i histamina izaziva otok i upalu. Ovo se često manifestuje na sluzokoži nosa, kada zbog otoka dolazi do zapušenosti i povećane sekrecije nosa.
Kako utvrditi da li beba ima alergiju?
Svaka mama izoštreno reaguje na svaku promenu kod bebe. Ipak, većina simptoma kao što su curenje nosa, osip, stomačne tegobe ili uznemirenost, pogotovo ako kratko traju, pre su posledica prehlade ili drugih prolaznih zdravstvenih problema, nego alergije.
Kako razlikovati običnu prehladu od alergije kod beba?
Jedan od načina je da ispratite kada i koliko često se simptomi javljaju. Prehlada obično traje oko nedelju do dve dana, dok alrgija obično traje duže od dve nedelje.
Drugi način je da uzmete u obzir prisustvo drugih simptoma, pored curenja nosa. Alergije ne izazivaju povišenu temperaturu, dok je to kod prehlade uobičajen simptom. Takođe, alergije ne izazivaju bol u mišićima, za razliku od prehlade.
Alergo testovi
Kožni alergo test se izvodi nanošenjem na kožu deteta kapi tečnosti sa rastvorom alergena. Prethodno se koža lagano zagrebe, kako bi alergen došao u kontakt sa ćelijama površinskog sloja kože.
Nakon toga se posmatra da li dolazi do reakcije koja se manifestuje kao crvenilo, otok i svrab.
Alergo testovi koji se rade putem krvi utvrđuju prisustvo IgE antitela (proteina koje telo proizvodi u slučaju alergije).
Ipak, kod male dece testovi nisu veoma pouzdani. Moguće je dobiti i lažno – pozitivne i lažno – negativne rezultate, pa se konsultujte sa alergologom kako da postupate nakon što dobijete rezultate.
Najčešći simptomi alergije kod beba
Najčešći simptom alergije jeste ekcem, odnosno atopijski dermatitis. Kod čak 1 od 10 dece doći će do razvoja ekcema. Karakterističan je po crvenom osipu na koži koji svrbi. Obično se javlja kod dece između 1. i 5. godine života.
Najčešći uzroci ekcema su alergija na hranu i polutanti iz okruženja, ali ponekad je teško ustanoviti jasan uzrok.
Uobičajeni tretman ekcema se svodi na:
1. Izbegavanje alergena.
2. Nanošenje specijalizovanih krema.
3. U ekstremnim slučajevima, upotreba medicinske terapije koju prepisuje doktor.
Simptomi alergije na hranu kod beba su:
Stomačni bolovi, kašalj, dijareja, sluz u stolici, česte zelene stolice, gubitak svesti, osip i ekcemi, mučnina i povraćanje, crveni osip oko usana, zapušen nos, oticanje lica, nogu ili ruku, osećaj stezanja u grlu, teškoće sa disanjem.
Simptomi sezonskih i kućnih alergija su:
Nos koji curi i svrbi, suzne oči, kijanje, zapušen nos, bol u ušima.
Anafilaktički šok
Alergije na hranu mogu izazvati nagle i ozbiljne simptome. Dete može ući u stanje šoka usled gušenja i naglog pada krvnog pritiska.
Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti:
1. Bleda, vlažna koža.
2. Crvena koža sa osipom i izraženim svrabom.
3. Nizak pritisak.
4. Suženi disajni putevi i otečeni jezik i grlo, što izaziva teškoće sa disanjem i šištanje.
5. Mučnina, povraćanje, dijareja.
6. Vrtoglavica, gubitak svesti.
Ukoliko se pojave ovakvi simptomi, detetu je potrebna hitna medicinska pomoć.
Na šta su deca najčešće alergična?
Alergija na hranu je više zastupljena kod dečaka nego kod devojčica. Može postojati na određenu namirnicu, ali i na više njih. Dete može razviti alergijsku reakciju gotovo na svaku namirnicu. Ipak, najčešće su to: kikiriki, kravlje mleko, jaja, riba, koštunjavo voće (bademi, orasi), morski plodovi, soja, pšenica.
Najčešći alergeni iz okruženja
Tokom godine, u pojedinim sezonama, okidač za alergijsku reakciju mogu biti pojedine vrste trave, cvetova i korenja. Među najčešćih alergenima jeste polen. Takođe, veoma česti su i kućni alergeni, kao što su: prašina, grinje, buđ, dim cigarete, dlake kućnih ljubimaca.
Dete može razviti alergiju i na ubod insekta. Insekti kao što su pčela, osa ili stršljen izlučuju otrov i stvaraju iritacije i bol na koži. U nekim slučajevima dolazi do razvoja alergije na ubod, a ozbiljna alergijska reakcija može izazvati anafilaktički šok.
Da li su alergije doživotne?
Neka deca će jednostavno prerasti određenu alergiju, a neka će nastaviti da je imaju i u odraslom dobu. Kod dece koja prerastu alergiju, stručnjaci veruju da dolazi do svojevrstne imunizacije, odnosno da dete razvije toleranciju na alergene kojima je izloženo u veoma malim dozama tokom vremena.
Kako sprečiti alergijske reakcije?
Protiv alergija, nažalost, nema leka. Ipak, moguče je preduprediti nastanak alergijske reakcije time što ćete dete zaštititi od konkretnih alergena. Jedna od mogućnosti je i imunoterapija koja ima za cilj da ukloni osetljivost deteta na specifične alergene.
Imunoterapija podrazumeva da se detetu određeno vreme daje rastvor veoma malih doza alergena. Ovakvi postupci mogu dovesti do smanjenja senzitivnosti deteta na specifičan alergen.
Kako postupati kod alergije na hranu?
Ako dete ima alergiju na neku namirnicu, čak i najmanje količina te namirnice mogu prouzrokovati tešku alergijsku reakciju. U ovom slučaju, neophodno je da vodite računa o prisustvu namirnice koja izaziva alergiju, čak i u tragovima, pa pažljivo čitajte sastojke na etiketi proizvoda.
Često se alergija meša sa netolerancijom. Ponekad bebe koje sisaju mogu imati stomačne tegobe, nadimanja i grčeve kada majka uzima određenu hranu. Ovo ipak nije klasična alergija, jer ne izaziva tipične alergijske simptome, kao što su, na primer, ekcemi ili osip.
Ukoliko u vašoj porodici postoje slučajevi alergija, pedijatri preporučuju:
1. Bebi dajte samo majčino mleko prvih 6 meseci. Dojenje smanjuje rizik od pojave alergija na hranu.
2. Nemojte preterivati sa mlečnim prozvodima, ribom, jajima i orašastim plodovima dok ste u drugom stanju ili dojite.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)