Svetislav Kari Pešić, u prvom velikom intervjuu nakon što je promovisan u novog selektora Srbije, kaže za RTS da računa na sve srpske igrače, a da će tek videti računaju li oni na njega i na reprezentaciju Srbije. Priznaje da će se “udvarati” svim igračima.
Pešić kaže da mu je pravi dom Pirot i da je to jedino mesto na svetu koje pripada njemu ili barem i njemu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ono što mi uvek daje novu energiju i motivaciju su moji školski drugari iz Pirota, ljudi koji su sa mnom igrali košarku, ali i novi momci. Dosta vremena provodim i u Beogradu. Imamo sreću da smo dobili i taj auto-put, pa ne moramo kroz Sićevačku klisuru, tako da smo povezani sa svetom – rekao je Pešić i otkrio kako je došlo do saranje. Jedan čovek je imao mnogo uticaja da Pešić odluči da preuzme Srbiju.
“Pre svega ja sam košarkaš i pripadam tom društvu. Tu se ponekad ubaci i bivši košarkaš, moj veliki prijatelj zauvek Zeka, Žarko Zečević… Naravno, zvali su me, pitali su me, govorili mi ‘Ti si pravi trener’ i sve je to lepo, ali moram da sa tim ljudima koji su me zvali obavim razgovor. Taj razgovor koji smo obavili ja, Zeka i Saša, to je bilo u skoroj prošlosti.
Ističe da je reprezentacija Srbije za njega novi izazov i da mu je bilo ogromno zadovoljstvo kad ga je Predrag Saša Danilović pozvao.
– Nije da o tome nisam razmišljao, ali mislio sam da sam, što se tiče Srbije, zvanično završio kada je u pitanju trenerski posao. Bio sam blizu toga da kažem dosta je bilo – priznaje Pešić.
Pešić kaže da ne postoji trener ni iz Srbije ni van Srbije koji mu nije poželeo sve najbolje, kao i svi bivši igrači.
– Ovi što su aktuelni, oni se ne javljaju, tako da izgleda da ja moram prvi da se javljam, ali to mi ne smeta. Oni će kasnije da se javljaju.
Ističe da računa na sve igrače, a da će tek da vidi računaju li oni na njega i na reprezentaciju Srbije.
– Ovo je vreme kad sezona otprilike već počinje i igrači su maksimalno posvećeni novim trenerima, novim konceptima i izazovima. Razumljivo je što su apsolutno fokusirani na klubove. Život se menja, sve se menja, pa moramo i mi da se menjamo, moramo da prihvatamo neke stvari koje nekada u našim glavama, razmišljanjima, da ne kažem principima i filozofiji, uopšte nisu mogle da zauzmu mesto. Prioriteti su se promenili – naglašava Pešić.
Svetislav Pešić ističe da će treniratri igrače kroz razgovore i posete, da će im biti mentor i pomagati onoliko koliko prihvataju savete.
“U toku sezone, treniraću ih pre treninga i posle treninga. Gledaću njihove utakmice i pokušaću većinu da posetim. Zbog situacije sa pandemijom koronavirusa je malo drugačije nego što je bilo te 2000. godine, kada sam stvarno svakog igrača posetio, pogotovo one koji su bili u inostranstvu”, kaže Pešić.
Seća se kada je nekada išao u Atinu da razgovara sa prethodnim selektorom Željkom Obradovićem i košarkašima koji su tamo igrali i Dejana Bodiroge koji mu je rekao: “Ako dolaziš da pričamo da li ću igrati za reprezentaciju, ne moraš ni da dolaziš, ja sigurno igram.”
– Bez da bilo koga pitam, znao sam da je to kapiten. Išao sam i kod Peđe Stojakovića i to su bili super razgovori, kao i uvek. Nije bio najsrećniji da baš čitavo leto bude sa reprezentacijom, video sam da će biti teško, iako je Brka, njegov legendarni ćale, moj veliki prijatelj. Vozio me njihov šofer do San Franciska i ja u automobilu sednem i napišem Peđi pismo. Nakon dva, tri dana javio se i rekao da mogu da računam na njega”, seća se Pešić.
“Udvaram se zbog reprezentacije, a posle toga i jer oni moraju da razumeju da je važno da igraju sa najboljima i protiv najboljih. To je razlog koji svaki sportista ima u stomaku. Ipak, ne zavisi sve od njih, već i od klubova i ukupne situacije i zdravlja”, objašnjava Pešić.
Kaže da se već čuo sa agentom Nikole Milutinova i da je dobra vest što je samo istegao ligamente kolena.
Pešić naglašava da je fantastično za srpsku košarku što se Željko Obradović vratio u Partizan, što je Dejan Radonjić u Crvenoj zvezdi i što Srbija ima trenere poput Marinovića u Čačku ili dvojice Jovanovića – u Megi i Ciboni
Bonus video:
Komentari (0)