Zvanična Hrvatska uveliko najavljuje da će staviti lik Nikole Tesle na kovanicu evra, koji će za dve godine postati jedina valuta ove bivše jugoslovenske republike.
To je izazvalo bes i nezadovoljstvo u Srbiji, jer je slavni naučnik našeg roda. Pored mnogih, i Narodna banka Srbije je takođe protiv toga i najavljuje da će uputiti protest nadležnima u Evropskoj uniji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naša centralna banka je mišljenja da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na stranu kovanicu evra, ako Hrvatska postane članica Evrozone u narednom periodu, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda s obzirom na to da je nesporno da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu.
UKAZAĆEMO NA NEPRIMERENOST PREDLOGA
‒ S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga ‒ ističu iz NBS.
Naime, dizajn novčanica evra je isti nezavisno od države koja ih štampa. Pitanje dizajna kovanice evra regulisano je Uredbom Saveta EU broj 729/2014 (od 24. juna 2014) o apoenima i tehničkim specifikacijama kovanica evra namenjenih opticaju.
‒ Po navedenom propisu, kovanice evra imaju jednu zajedničku (evropsku) stranu, koja je ista na svim kovanicama evra (avers), i drugu, nacionalnu (revers), koja se razlikuje od zemlje do zemlje i koja ima na sebi oznaku države članice EU. Na toj nacionalnoj strani kovanice mora se nalaziti krug sastavljen od 12 zvezdica (simbol EU), koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn ‒ navodi NBS.
Unutar navedenih 12 zvezdica, država članica samostalno odlučuje o motivima koje će prikazati. Na primer, Italija ima kovanice apoena od dva evra, na kojima je prikazan portret Dantea Aligijerija (autor Rafael), a na kovanici apoena od jednog evra crtež Leonarda da Vinčija, koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela.
UMETNICI OBIČNO BIRAJU DIZAJN KOVANICE EVRA
Grčka na kovanici apoena od dva evra ima scenu sa mozaika u Sparti (treći vek nove ere), na kojoj je prikazana boginja Evropa, koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici apoena od jednog evra prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od četiri drahme. Države obično formiraju komisije (umetnici, numizmatičari, graveri, političari) koje vrše izbor nacionalnog dizajna kovanice evra u konkurenciji većeg broja predloga.
‒ O nacionalnom dizajnu kovanice evra odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu. Dizajn kovanice može se menjati po isteku roka od 15 godina, osim ako dođe do promene šefa države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja kovanica, kada je moguće menjati dizajn i pre isteka pomenutog roka ‒ kažu u NBS.
Centralna banka ističe da država članica ima obavezu obaveštavanja drugih članica o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana kovanica evra, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU. Savet EU odobriće dizajn nacionalne strane kovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.
‒ U slučaju da ima primedbi (a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge države članice), Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova ‒ naglašavaju u našoj centralnoj banci.
Pored toga, treba naglasiti da se navedena uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Republika Hrvatska može najranije to da učini 2023. godine, što je u ovom trenutku upitno.
Piše: SLAVICA MORAVČEVIĆ
BONUS VIDEO:
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 22. JUL
Komentari (0)