Tri smrti koje su do danas bile pod velom tajne: Otkrivamo ISTINU o STRADANJU Krcuna, Nedića i Bijedića

Pogibija Slobodana Penezića Krcuna, samoubistvo Milana Nedića i avionska nesreća Džemala Bijedića spadaju u kontroverzne slučajeve koji i do danas dele javnost i unose crv sumnje u istinitost postojećih zvaničnih verzija. Sagovornik Objektiva Dušan Vlajković, koji je dugo godina radio kao vozač u Centralnom komitetu SKJ, otkriva pravu istinu o pozadini svih ovih slučajeva, koju je čuo od nekadašnjeg drugog čoveka partije Miloša Minića.

Minić mu je kao jednom od svojih bliskih saradnika poverio mnoge tajne, koje je Objektiv preneo u prethodnim brojevima. Ovog puta objavljujemo Vlajkovićevu ispovest o detaljima smrti Krcuna, Nedića i Bijedića, koje su se do sada smatrale misterijama.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

HTELI DA GA SE OTARASE

Kako Vlajković priča, Slobodan Penezić Krcun je kao glavni čovek Ozne najviše smetao drugim visokim funkcionerima Saveza komunista.

– Među srpskim i vojvođanskim rukovodiocima SKJ koji Krcuna očima nisu mogli da vide isticali su se Marko Nikezić i Petar Stambolić. Oni nisu smeli da pisnu pred Krcunom, pa su hteli da ga se otarase. Laž je da je to Tito hteo, nema ni govora o tome, jer je njega Maršal cenio. Posebno zbog toga što mu je Krcun 1948. bukvalno spasao život kada je Tito trebalo da otputuje u posetu Rusiji, a on ga prethodno obavestio da mu se sprema likvidacija trovanjem. Zbog toga je prema Krcunovim instrukcijama Tito nekoliko puta odložio odlazak u Moskvu. Štaviše, odmah po Penezićevoj pogibiji, kad je Tito obavešten o tome, drhtavim glasom i sa suzama u očima rekao je da mu je otišao najbolji čovek – prenosi Vlajković Minićeve reči.

SASTANAK NA FRUŠKOJ GORI

On kaže da su pomenuti funkcioneri ubistvo Krcuna spremali mesecima.

– Nekoliko puta pred Penezićevu smrt sastali su se u jednoj vili na Fruškoj gori, kada je doneta odluka o izrežiranoj automobilskoj nesreći. Plan likvidacije je bio da se šef garaže u Vladi angažuje uz adekvatnu novčanu nadoknadu. Taj čovek je na Krcunovom „ševroletu” veče pred njegov kobni put za Užice presekao sve spone napola, što je kasnije utvrđeno istragom. Bilo je tempirano da se udes dogodi u okolini Čačka, ali se tragedija sasvim slučajno desila kod Lazarevca, gde je Krcunov vozač preticao i direktno se sudario s kamionom. Penezić je poginuo na licu mesta, a vozač je ostao živ. Dva dana posle tog udesa, policijski džip prefarban u zeleno kao vojni, bez tablica, udara šefa garaže u Cvijićevoj ulici i on gine – ispoveda sagovornik Objektiva rasplet ove tragedije koja se desila 6. novembra 1964.

„TA DŽUKELA…”

Dva meseca nakon Krcunove pogibije, Petar Stambolić je, pojašnjava Vlajković, na jednoj proslavi u Arilju praktično otkrio da je bio među inspiratorima i organizatorima ovog ubistva.

– Tada mu se jedan od prvoboraca koji je sedeo do njega žalio kako je otišao veliki Krcun, na šta mu je ovaj besno odgovorio: „Ta džukela je trebalo da ode još davno, pa da ga vidim sada kako komanduje.” Brzo se pročulo za ovaj skandal, o čemu su bili obavešteni najviši rukovodioci, pa je tako i Minić saznao za sve okolnosti pod kojima je Krcun ubijen – navodi Vlajković.

MUČENJE U ZATVORU

Predsednik Vlade narodnog spasa, general Milan Nedić stradao je 4. februara 1946. Za razliku od Draže Mihailovića, koga su kao neprijatelja režima dobro tretirali u zatvoru, Nedića su, prema Minićevim navodima, mučili.

– Vadili su mu zube i maltretirali ga jer nije hteo da prizna saradnju sa Hitlerom. Tako mu je u zatvoru jedan čovek koji je čistio ćelije jednom prišao i pomenuo ime i prezime neke žene, upitavši ga da li mu je to poznato. Pošto je Nedić to potvrdio, čovek mu reče da je to neka dalja tetka njegovog oca, koja je radila kao kućna pomoćnica u porodici Milana Nedića kad je on bio dečak – tvrdi Vlajković.

“Slušaj, stari, ja sam smislio PLAN”: Ovako je tekao razgovor Krcuna i Tita pre UBISTVA Draže Mihailovića

OTROV U GAĆAMA

Nedić je, kako dodaje, zbog ovoga stekao poverenje u ovog čoveka, kome je potom poverio jedan važan zadatak.

– Reći ću ti nešto u poverenju, ali nemoj da me izdaš. Ima jedan moj čovek iz Narodne banke, živi kod Bajlonijeve pijace. Treba da odeš tamo, a on će da ti da nešto u bočici, što ćeš ti staviti u gaće. Za tu uslugu bogato ću te nagraditi – bile su Nedićeve reči.

Zatvorski čistač je pretpostavio da će doneti otrov, pa se uputio ka adresi koju mu je Nedić dao.

– Čovek iz Narodne banke poručio mu je da dođe za dva dana. U međuvremenu je on taj otrov nabavio kod jednog beogradskog apotekara. Osim toga, rekao mu je da, kad bude dolazio po tu bočicu, da ponese i dve stare torbe i nešto krompira i luka u njima. Sve to tako i bude. Taj Nedićev prijatelj da mu bočicu da je stavi u gaće, a torbe koje je ovaj poneo napuni parama, pa preko njih stavi krompir i luk – oživljava naš sagovornik Minićeve poverljive reči.

BACILI GA MRTVOG

Istog dana Nediću je prema dogovoru dopremljen otrov. Kad su čuvari ujutru došli u ćeliju da mu dostave hranu, imali su šta i da vide – Nedić leži mrtav na krevetu, a pored njega bočica, razotkriva Vlajković sve o generalovoj misterioznoj smrti, pa nastavlja:

– Nedić je sam sebi presudio. Međutim, tada počinju problemi za režim. Vrh je shvatio da će javnost misliti da je otrovan. Snalažljivi Krcun rešio je da mrtvog Nedića premesti u prostoriju gde se vrše ispitivanja i koja je bez rešetaka. Dvojica iz Ozne su ga uhvatili i dovukli do te prostorije, pa ga bacili kroz prozor. Izgledalo je da se ubio skokom. Po objavljivanju te vesti, komunisti su objasnili da je Nedić iskoristio priliku da se tokom ispitivanja baci kroz prozor koji je u tom trenutku bio otvoren zbog dima u prostoriji.

Kako je Kalabić IZDAO Dražu? Otkrivamo šta mu je Krcun obećao u zamenu da ODA gde se general skriva

KREDIT ZA SVOJ DŽEP

Sagovornik Objektiva kaže da je video dokument u CK, koji je u njegove ruke dopao slučajno, kada je išao da ga fotokopira po nalogu jednog funkcionera partije. U njemu je doslovce pisalo da je predsedniku Saveznog izvršnog veća (Vlade SFRJ) Džemalu Bijediću presudio kredit koji je prihvatio bez znanja državnog vrha.

– Bijedić je uzeo od Saudijske Arabije kredit od 850 miliona dolara. Od toga je 500 miliona namenio Bosni i Hercegovini, mimo znanja države i partije, a sebi ostavio 350 miliona. Najviše je stradao zbog neposlušnosti, jer je mnoge stvari radio na svoju ruku. Naravno, Tito i partija to nisu dozvoljavali nikome, pa ni predsedniku Vlade. Bijediću je to bilo zadnje – naglašava Vlajković.

NAREDBA IZ KONTROLE LETA

Prema njegovim rečima, za Bijedićevu likvidaciju koja se desila 18. januara 1977. komunisti su angažovali čoveka iz sarajevske kontrole leta. – On je bio dugo spreman da prati Bijedićevo putovanje Vladinim „falkonom”. Područje sela Kreševo kod Kiseljaka u BiH, gde se srušio avion sa Bijedićem u njemu, obraslo je veoma gustom šumom i poznato je po smanjenoj vidljivosti usled magle, posebno tokom zimskog perioda. Iz kontrole leta stigla je komanda pilotu da spusti avion u tom području na visinu manju od preporučene, zbog čega je i došlo do nesreće. Nepunih mesec dana posle ove tragedije, čoveku iz kontrole leta gubi se svaki trag i nikad se ništa više nije čulo o njemu – tvrdi Vlajković za naš list.

Piše: GORAN MITROVIĆ

OVU I OSTALE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 19. MAJ