Skoro šezdeset godina se malo toga znalo o životu prvog jugoslovenskog čuvara mreže na Svetskim prvenstvima u fudbalu.
Lik i delo čuvenog Milovana Jakšića otkrio je Dragan Bjelogrlić u filmu “Montevideo, Bog te video”, ali to nije cela priča, koja se krije iza imena ovog pionira srpskog fudbala.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mali “Jakša” je rođen u Kolašinu 1909. godine, da bi se veoma brzo sa mnogobrojnom porodicom preselio u Mojkovac.
Skroman život jedne prosečne crnogorske porodice prekinula je invazija Austrougarske na Srbiju i Crnu Goru 1914. godine. Na samom početku Velikog rata, Milovan je izgubio oca i srednjeg brata, da bi mu ostali samo majka Miruša i brat Vojislav.
Majka je na savet njegovog kuma spakovala oba sina i krenula put Kragujevca, do kog joj je bilo potrebno punih 14 dana. Iako je ona pokušala da sa novcem i zlatom, koje je nosila iz Mojkovca, kupi kuću u Kragujevcu, u tome nije uspela. Zbog toga se kasnije preudala, a Vojislav i Milovan su završili u domu.
Milovan je veoma brzo prebačen u dom u Beogradu, a potom u Novom Sadu, gde ga je zapazio Živko Popović, brat od strica budućeg narodnog heroja Koče Popovića, koji ga je kasnije i usvojio. Tu su i krenuli prvi Milovanovi fudbalski koraci, pošto ga je Popović poslao u Sportski klub Soko (danas BASK).
Još jedna zanimljva priča iz Jakšićevog života vezuje se za period pred sam početak Drugog svetskog rata. Naime, Jakša je tada imao knjižaru u koju je često navraćao jedan mladić od svega petnaest godina, koga je često slao po burek i neretko mu je pomagao da se skloni sa ulice.
Nastavak priče vezuje se za period posle rata, kada je Jakšić odjednom dobio poziv da dođe u Vladu tadašnje države. Za stolom ga je dočekao jedan funkcioner. To je bio baš onaj dečak, koga je Jakša spasio sa ulice. Da bi mu se odužio, funkcioner je odlučio da ga postavi za generalnog zastupnika za svu sportsku štampu u Beogradu.
Milovan Jakšić je bio jedan od osnivača Omladinskog fiskulturnog društva Crvena zvezda, iz kog je nastao i fudbalski klub Crvena zvezda. U to vreme najveći izazov za formiranje jednog novog kluba bio je novac, ali je Jakšić rešio taj problem. Otišao je do svoje štamparije pokupio je novac iz kase, doneo ga i stavio pred ljude.
Jakša je pod uticajem svojih prijatelja, pre svih Milutina Ivkovića “Milutinca” tokom rata pomagao u radu Komunističkoj partiji Jugoslavije, koja mu je po okončanju istog ponudila članstvo. On je u tom trenutku imao samo jedan uslov, a to je da pristaje samo ukoliko mu dozvole da ostavi ikonu Svetog Luke u svom domu, što je bila njegova krsna slava.
Komunisti su to odbili, a Jakša na kraju nije pristupio KPJ. Uprkos svemu tome isti funkcioneri koji su ga odbili zbog Svetog Luke dolazili su svakog 31. oktobra na tu istu slavu u dom Jakšića, naravno prikriveni.
Jakša je kroz godine postao jedan od najistaknutijih članova Crvene zvezde, pa je sa prvim timom krenuo na prijateljski meč u Egipat. Srce velikog čoveka i golmana prestalo je da kuca na poluvremenu meča njegovog voljenog kluba u Aleksandriji. Posebna simbolika koja se vezuje za smrt Milovana Jakšića krije se u tome što je izuzetni ljubitelj knjige, preminuo na mestu na kome se nalazila jedna od najvećih biblioteka na svetu.
Najemotivnija slika sa 164. “večitog derbija”: Stanković i Borjan razgalili navijače Zvezde (FOTO)
Komentari (0)