Danas je važna godišnjica za naš narod: Srbi su pre 80 godina jedini odlučno rekli Hitleru “NE”!

Danas se navršava osam decenija od puča i demonstracija 27. marta 1941. kojim je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, izuzetno značajan datum za srpski narod, koji je, kaže istoričar Dejan Ristić, jedini u Evropi Hitleru rekao “NE”.

Demonstracije su, kako naglašava Ristić za Tanjug, bile jasna atifašistička deklaracija čitavog jednog naroda, a u svetu ne postoji slučaj da je jedan narod Hitleru i Musoliniju aklamativno rekao ne, i to svestan da će biti napadnuti, ali su i po cenu života odbili da budu robovi i da pređu na stranu zla.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

I to je, kako naglašava on, istorijski i simoblički posmatrano trajna vrednost antifisašitičkih demonstracija održanih 27. marta.

Potpuno užasnuti: Amazon menja logo zbog Adolfa Hitlera (FOTO) 

“Činjenica da građani jedne države, koja je pred opasnošću od napada, izlaze na ulice samoinicijativno, neorganizovano, nevezano za bilo koju političku opciju i jasno izražavaju nepristajanje da postanu deo Hitlerove koalicije, nacizma i fašizma, koji su već tada pokazali svoje najmračnije strane, dokazuje da je to bio potpuno jedinstven događaj”, ocenjuje Ristić.

Srpski narod bio je jedini narod koji se javno i nedvosmisleno opredelio za antifašizam i stoga, kako naglašava Ristić, od tada govorimo da su Srbi tog 27. mata 1941. godine doneli odluku da antifašizam bude njihov trajni istorijski izbor, što bi kaže trebalo i danas da sledimo.

Demonstracije su, dodaje on, po mnogo čemu bile veličanstvene.

“Bile su spontane, buntovne, pune nepokora, junaštva, nepristajanja na nepravdu i ”neslobodu” i najbolji i najčistiji su odraz srpske nepatvorene žeđi za životom u slobodi i nezavisnosti i taj motiv i nepokolebljivost mozemo porediti sa 1804. 1815. i 1914. veličanstvenim momentima u istoriji”, rekao je Ristić.

Procene su, kaže da je od oko 350.000 ljudi koji su tada živeli u Beogradu, na ulicama bilo između 60.000 i 100.000, najpribližnije raelnom broju.

Bile su to izuzetno masovne demonstracije koje su obuhvatile i krajeve Kraljevine Jugoslavije gde su dominantno živeli Srbi, svuda su odjekivale parole “Bolje rat nego pakt i Bolje grob nego rob”, naveo je Ristić i podsetio da je iza toga usledio napad na Kraljevinu Jugoslaviju.

Taj napad nacističke Nemačke i fašističke Italije, koji je počeo 6. aprila ima sve karakterisitke odmazde i to je, dodaje, bio Hitlerov zahtev nakon što je dobio detaljna obaveštanje šta se dogodilo u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji.

Ristić navodi da je Hitler tražio da napad na Beograd ima sve karakteristike odmaze i tražio je da prestonica bude sravnjena sa zemljom što se desilo desetak dana kasnije, tokom bombardovanja.

On je upozorio da je Srpski narod bio je jedini narod koji se javno i nedvosmisleno opredelio za antifašizam i stoga, kako naglašava Ristić, od tada govorimo da su Srbi tog 27. mata 1941. godine doneli odluku da antifašizam bude njihov trajni istorijski izbor, a ne samo tokom Drugog svetskog rata.

“Postoje momenti u životima ljudi i istoriji naroda kada treba rizikovati i ostati dosledan civilizacijskim idealima koji nas istinski čine ljudima. Zato nikako ne smemo da devalviramo značaj demonstracija i tog istorijskog izbora srpskog naroda”, rekao je Ristić i dodao da sve to ne sme da ostane samo rečenica iz udžbenika, jer je u pitanju deo našeg identiteta.

Demonstracijama je prethodio i vojni prevrat koji je odredio sudbinu Jugoslavije i trasirao njen dalji put ka bloku zemalja protivnica nacističke Nemačke. Zbačena je vlada, a na presto je doveden još maloletni kralj Petar II.

Puč je izvršen u jedan sat po ponoći, 27. marta, a čim je vest dospela u narod, izbile su masovne demonstracije u znak podrške.