Marina iz Šapca se u Italiji bori da joj vrate dete. Otac ga je na prevaru odveo tamo, gde živi sa njim i maćehom u vojnoj bazi NATO-a. Tehnički, maloletnog dečaka Jovana (8) je oteo iz majčinih ruku, te je čak pokušao da ga odvede u Ameriku.
Ovo nije usamljen slučaj iskustava srpskih majki. Marina se bori u Italiji, a mnoge žene se u našoj državi rvu za prava koja su im po prirodi dodeljena.
Naime, sve je češća situacija da otac prilikom naslućivanja da će doći do razvoda “uzima” dete i vodi ga sa sobom. Otac je jači ili imućniji, a predstavlja se kao bolji i brižniji. Ipak, sve to pada u vodu kada se ova situacija pogleda iz ugla deteta.
Majke se bore i boriće se za svoje dete i starateljstvo nad njim, ali nekad imaju problem sa samim sistemom, a češće problem je mnogo dublji i komplikovaniji.
Psiholog Aleksandra Janković naglašava da je u ovakvim situacijama važno da sistem odreaguje adekvatno.
“Služba za socijalni rad mora da ima brze i adekvatne reakcije, jer je svako produžavanje agonije majki (u ovom slučaju) traumatično i za dete”, jasna je Jankovićeva i dodaje da sama potreba da se povredi donedavni partner ne sme i nerazumno je da bude ispred zdravlja i emocionalne stabilnosti deteta”.
Često se roditelji “pogube” u želji da povrede jedno drugo, a muškarci kao jači umeju da pokažu i želju da kazne majke “oduzimajući im ono što im je najdraže”. Tada oni pokazuju ogromnu sebičnost, gde se i ne vidi želja za prisustvom deteta u životu, već isključivo osveta. Dakle, oni ne razmišljaju o detetu i o traumi koja mu ostaje za ceo život.
Jankovićeva otkriva i kako se mnogi današnji roditelji u Srbiji ponašaju, ali i upozorava da su novonastali trendovi jako opasni za budućnost i zdravlje naše dece.
“Pre svega treba naglasiti da su deca uglavnom mala i ne bi trebalo samostalno da odlučuju o tome sa kojim roditeljem žele “da odu”. Socijalna služba ovde odigrava veliku ulogu jer stručnjaci treba da popričaju i sa roditeljima i sa decom. Tada najčešće nema problema jer je cela porodica “ubačena” u sistem”, kaže Janković, ali se odmah nadovezuje sa činjenicom da pravi problemi nastaju mnogo pre ulaženja u samu proceduru razvoda.
“Kada se formira loša atmosfera među supružnicima dete već počinje da ispašta. Naretko da bi se privolelo dete da “stane na stranu” jednog roditelja odrasli se služe emotivnom ucenom, manipulacijom i lažnim obećanjima”, jasna je psiholog Janković.
Ona napominje da se dete tako već traumatizira.
“Veliki broj parova prilikom razvoda uopšte ne vodi računa o osećanjima deteta. Ceo proces je za njih “gladijatorska arena”, a dete “moneta za potkusurivanje””, objašnjava trend koji je sve više zastupljen u Srbiji.
“Cilj tih ljudi je samo pobeda, jer se oni odjednom bore protiv ljutog neprijatelja. Svi postupci koji slede nemaju veze sa promišljanjem i samim tim su greška”. kaže Jankovićeva.
Dodaje da je jedini spas za celo naše društvo korektna komunikacija, jer se sve suprotno smatra neodgovornošću.
Najbolnije je kada smo neodgovorni prema rođenoj deci, jer kasnije u životu nas čeka da patimo njihove patnje, da se kajemo što smo grešili i da nikada ne oprostimo sebi što smo bar i na trenutak bili sebični.
“Egocentrizam procesu razvoda može da uništi dete, jer trauma koju ono preživljava ostaje kao večiti ožiljak, a može da dovede i do neželjenih postupaka u daljem životu”, zaključuje psiholog Alesandra Janković.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Jelena Bojić Obradović
Komentari (0)