Lebron Džejms je čovek koji je već sada jedan od glavnih sinonima za košarku. U ligu je došao sa epitetom Džordanovog naslednika, koji ga do današnjeg dana prati. Nije lako kada te od samog starta karijere porede sa najboljim svih vremena, ali samo veliki to mogu da izdrže.

Okolnosti na draftu 2003. godine nisu mogle da budu bolje za njega, pošto je izabran kao prvi pik. Dobio šansu da se dokaže pred svojim ljudima u klubu koji je na samo 50 kilometara od njegovog rodnog Akrona, Klivlend Kavalirsima.

Godinama su ga pratile senke, pre svih Majkla Džordana, koji je završio igračku karijeru samo par meseci pre drafta na kome je Džejms izabran, a potom i Kobija Brajanta, koji je do tog trenutka viđen kao novi Džordan i jedini čovek koji može da ga skine sa mesta najboljeg.

Iako na početku karijere nije bilo uspeha, nije bilo titula, 2010. godina je donela buđenje karijere Lebrona Džejmsa. Upravo taj period je onaj zbog kog će Lebron zauvek ostati upisan i istorijskim knjigama, barem onim košarkaškim.

“Odluka”

U prvih sedam godina karijere Lebron u dresu Klivlenda nije uspeo da dođe do titule, bilo je jasno da mora da promeni sredinu ako želi da dođe do šampionskog prstena NBA lige. Ubedljiv poraz od Bostona u polufinalu Istočne konferencije, bio je šok za ekipu koja je bila prva u regularnom delu sezone. To je nateralo Lebrona da napusti svoje Kavse.

Amerikanci su u svom stilu od te odluke napravili spektakl. Čovek koga su mnogi gledali kao novog Džordana ili Kobija, koji nikada nisu promenili timove u svojim najboljim danima, Džordan je na samom kraju karijere igrao za Vizardse, odjednom je svima pao u očima, naročito navijačima Klivlenda.

Napravljen je TV šou pod imenom “Odluka” održan 8. jula 2010. godine koji je išao uživo u toku kog je Lebron trebalo da objavi gde će nastaviti karijeru. Izbor je bio veliki, glavni kandidati su bili Čikago Bulsi, Los Anđeles Klipersi, Majami Hit, Njujork Niksi, Nju Džerzi Netsi, a kao opcija postojala je mogućnost ostanka u Klivlendu, što nije bilo realno.

“Kralj” je doneo odluku da ode na jug, na Floridu. Glavni razlog zašto je izabrao Majami Hit bili su njegova dva dobra prijatelja, Dvejn Vejd i Kris Boš, koji je došao u trejdu dva dana posle objavljivanja Džejmsove odluke.

Velika trojka

Dolaskom Lebrona Džejmsa i Krisa Boša u “Amerikans Ejrlajns Arenu” označio je formiranje neverovatnog trija Majamija sa Dvejnom Vejdom. Kroz naredne godine ovaj trojka je postala jedna od najboljih svih vremena.

U sezoni 2010/11 ekipa Hita je stigla do druge pozicije Istočne konferencije, odmah iza Čikago Bulsa, koje je predvodio fenomenalni Derik Rouz, koji je je te sezone postao najmlađi MVP u istoriji NBA lige. Lakše nego što se očekivalo su pale ekipe Filadelfije i Bostona, a onda je došlo finale Istoka sa Bulsima.

Uprkos pobedi Čikaga u prvom meču, Majami je napravio seriju od četiri vezana trijumfa čime su MVP-a ostavili bez velikog finala. U finalu im dolazi ekipa Dalasa, koja je na tom putu izbacila Portland, Lejkerse i Oklahomu. Neverovatna taktička priprema i Dirk Novicki kao vođa Mavsa uspeli su da Lebronu ukradu šampionski prsten ispred nosa, a “Kralj” je još jednom ostao bez krune.

Tada je krenula gomila kritika na račun Lebrona, kako nije vođa, kako nema karakter pobednika, a on je godinu dana kasnije odlučio da ih demantuje. Ponovo je Majami završio kao drugi na Istoku iza Čikaga, a ovoga puta su u plej-ofu poraženi Niksi, pa Indijana. U finalu je došao veliki Boston, koji je pao tek posle sedam utakmica.

Ovoga puta sa Zapada je do finala stigla Oklahoma, ekipa koja je takođe imala veliku trojku sastavljenu od Vestrburka, Durenta i Hardena, ali ona nije uspela da šokira Majami. Tim sa Floride je došao do svoje druge titule u istoriji franšize, a Lebron do prvog prstena i nagrade MVP finala.

Rivalstvo sa Sparsima

Naredne, 2013. svi su očekivali da će Majami ponovo doći do trofeja, ovoga puta još lakše, jer nije bilo pravog protivnika na vidiku. Lebron, Vejd i Boš povukli su Hit do prvog mesta Istoka sa samo 16 poraza u sezoni.

Uvodna runda protiv Milvokija bila je zagrevanje, pošto je tim iz Viskonsina dobio “metlu”. U narednoj rundi došao je ljuti rival Čikago, koji je ovoga puta bio bez Derika Rouza, koji je doživeo tešku povredu. Bulsi su pali posle pet mečeva, a onda je došla Indijana. Kao i prethodne godine, finale Istoka je otišlo u sedam utakmica, kada je Majami došao do drugog vezanog finala NBA lige.

Iako je Oklahoma bila prva na Zapadu, do samog kraja je došla ekipa San Antonija, koja je imala srećnu okolnost da je umesto sa povlašćenim rivalima igrala protiv timova koji su pravili iznanđenja u tom plej-ofu, poput Golden Stejta i Memfisa.

Ono po čemu je ovo finale bilo specifično jeste da su čak četiri bivša MVP-a finala igrala jedni protiv drugih (Lebron Džejms, Dvejn Vejd, Toni Parker i Tim Dankan), prvi put od 1987. godine. Sparsi su u jednoj neizvesnoj utakmici poveli sa 1:0 u seriji i to na gostujućem terenu. Majami se u narednoj rundi vratio u egal na krilima Marija Čalmersa, a onda je usledio put u Teksas.

San Antonijo je u prvoj utakmici pregazio Hit sa više od 30 poena razlike, ali se Majami vratio u narednom meču. U poslednjem duelu na tlu Teksasa Sparsi su došli do pobede i vođstva od 3:2, bila im je neophodna samo jedna pobeda za titulu.

Jedna od najuzbudljivih finalnih utakmica viđena je u Majamiju. Heroj ekipe sa Floride bio je Rej Alen, koji je 5 sekundi pre kraja regularnog dela pogodio trojku za remi, a Majami je u produžetku došao do trećeg izjednačenja u seriji. U sedmoj utakmici Lebron je preuzeo epitet vođe i doneo svojoj ekipi drugu vezanu titulu, zbog čega je zasluženo i dobio još jednu nagradu za MVP-a finala.

Već je tada mirisalo da bi se ove dve ekipe mogle naći i sledeće godine u velikom finalu. Tako je i bilo. Majami se prošetao do velikog finala gde je odigrao svega jednu seriju sa šest utakmica, sve je izgledalo kao da će ovo biti treći trofej u nizu.

Sparsi sa druge strane su u plej-of ušli sa jednom teškom serijom. Na prvi pogled Dalas, koji je bio osmi na Zapadu nije delovao kao ozbiljan rival, ali su se Mavsi ozbiljno potrudili da zagorčaju život Parkeru i Dankanu. Posle sedam utakmica teške borbe Dalas je pao, a potom i Portland i Oklahoma.

Majami je bio favorit baš zbog načina na koji je došao do finala, ali Sparsi nisu mnogo marili za to. U finale se ušlo kao i prethodne godine sa po jednim trijumfom obe ekipe, tako da se serija brzo preselila iz San Antonija u Majami, a onda je usledio šok. Iz redova Sparsa je iznikao Kavaj Lenard, koji je šokirao publiku na Floridi i sa tri vezane pobede u seriji počistio ekipu Hita rezultatom 4:1.

Ono što je neverovatno jeste da je Džejms u ovom finalu imao fenomenalne procente šuta (57% iz igre, 52% za tri i 80% sa linije slobodnih bacanja). Sa druge strane Dvejn Vejd i Kris Boš su bili daleko od svog očekivanog učinka.

Lebron je tada bio na udaru kritika mnogih, zbog toga što je ponovo propustio šansu da njegovoj ekipi donese titulu. Svi su ga osporavali kao vođu, da nikada neće biti ni blizu Džordanu i Kobiju, a Džejms je tada doneo jednu tešku, ali veliku odluku.

Povratak “Kralja”

Posle četiri godine u Majamiju i dve osvojene titule Lebron je odlučio da se vrati u Klivlend Kavalirse. Za razliku od reakcija nakon odlaska iz Klivlenda, kada su navijači palili njegove dresove, sada su stvari bili potpuno drugačije.

“Kralj” se vratio u ekipu, koja je kroz “tankovanje” nekoliko sezona u nazad imala dva prva pika i jednog četvrtog. Međutim, loša selekcija dovela je do toga da se samo jedan od njih pokazao kao dostojan tako visokog plasmana. To je bio Kajri Irving. Da bi se ekipa dodatno pojačala, putem trejda doveden je neprikosnoveni vođa Minesota, Kevin Lav.

Ovako ojačani Kavsi bili su jedni od pretendenata na titulu, ali nisu bili jedini. Ta sezona 2014/15, odjednom nam je donela Golden Stejt Voriorse kao najbolju ekipu u ligi, s obzirom da su imali samo 15 poraza te sezone. Ekipa koja je prava mešavina iskustva, mladosti i talenta, bila je predvođena Stefom Karijem, Klejom Tompsonom i Andreom Iguadalom.

Lebron i Kavalirsi su se došli do velikog finala bez puno muke sa svega dve izgubljene utakmice, a slična situacija je bila i sa Voriorsima, koji su izgubili tri meča. Ovo finale je viđeno kao nova šansa za Džejmsa da dođe do titule, ali se nešto pitao i Golden Stejt.

Problem za Klivlend bila je povreda Kevina Lava kao trećeg igrača ekipe, a tim je upao u još veći haos nakon što je Irving izvrnuo skočni zglob u prvom meču, koji je posle produžetka pripao Voriorsima. Lebron se našao pred ogromnom preprekom, kako pobediti najbolju ekipu u ligi kada oko sebe nemaš adekvatne saigrače. O tome svedoči podatak da je u finalnoj seriji drugi najefikasniji igrač Klivlenda bio Timofej Mozgov.

Međutim, Džejms nije želeo da se preda i najviše zahvaljujući njemu Kavsi su došli do izjednačenja, a potom i vođstva u seriji od 2:1. Voriorsi su tada sabrali redove i upalili mašinu, koja je zdrobila nejaki Klivlend. Verovatno najčudniji momenat ovog finala je dodela nagrade MVP, koja je otišla u ruke Andreu Iguadali, zbog “odbrane” na Lebronu Džejmsu (35.8 poena, 13.3 skoka i 8.8 asistencija), a najefikasniji igrač Voriorsa bio je Stef Kari (26 poena, 5.2 skoka, 6.3 asistencije i 1.8 ukradenih).

Sledeća godina je bila potpuno u znaku aktuelnih šampiona, koji su postavili rekord u sezoni sa skorom 73-9. Ekipa Stiva Kera je već bila viđena kao novi-stari prvak NBA lige, ali su Lebron i Kavalirsi odlučili da im pomrse račune.

73-9. #DubNation!!! pic.twitter.com/j501TD9jSV

— Golden State Warriors (@warriors) April 14, 2016

Klivlend je pregazio sve ekipe do samog finala, dok su Voriorsi u finalu Zapada vodili veoma neizvestan duel sa Oklahomom, ali su na kraju posle sedam utakmica trijumfovali. Nekako se tada činilo da će Kari i Tompson, kao najbolji duo lige, doći do druge vezane titule, prosto nije se davalo na značaju Lebronu i Kavsima, pošto je “Kralj” u šest finala došao do dva prstena.

I sve je krenulo fantastično za Voriorse. Dve ubedljive pobede na startu nagoveštavale su da bi epilog prošlogodišnjeg finala mogao da se ponovi. Usledio je odgovor Kavsa, koji su u jednoj dominatnoj utakmici savladali najbolju ekipu lige sa 30 razlike. Četvrta utakmica je nakon neizvesne završnice pripala ekipi iz Ouklanda.

Rezultat u seriji od 3-1 dao je za pravo mnogima da već proglase Voriorse za šampione, ali je Lebron imao poslednju reč. Peta i šesta utakmica pripale su Kavsima, najviše zahvaljujući Irvingu i Džejmsu, a onda se ušlo u neizvesnu sedmu utakmicu.

Prvo vođstvo Klivlenda u prvoj, pa odgovor Golden Stejta u drugoj četvrtini unele su ogoromnu napetostu u veliko finale. Dva minuta pre kraja rezultat je bio 89:89, Voriorsi su krenuli u otvorenu kontru nakon promašaja Kavsa. Sve je izgledalo kao da će najbolja ekipa u sezoni doći do ključne prednosti preko Iguadale, ali onda je doleteo Lebron i istorijskom blokadom zapečatio sudbinu Voriorsa. U narednom napadu trojku koja će doneti prvi titulu u Klivlend pogađa Kajri Irving.

Upravo ova finalna serija će ostati upisana u istoriji NBA lige, po tome da je jedna ekipa prvi put uspela da se vrati iz minusa 3-1 i da dođe do šampionske titule.

Ovo je verovatno bilo najemotivnije finale za Lebrona Džejmsa, koji se vratio u franšizu u kojoj proveo prvih sedam godina karijere. “Kralja” su posle finalnog zvižduka preplavile emocije i u suzama je dao svoju prvu izjavu, nakon osvajanja treće titule i nagrade MVP-finala NBA lige.

“Vratio sam se da donesem titulu mom gradu. Dao sam sve što sam imao, svoje srce, krv, znoj i suze za ovaj dan. Ne znam zašto uvek idemo težim putem. Ne znam zašto mi je Bog dao teži put, ali ne postoji situacija u kojoj on stavlja čoveka, a da iz nje čovek ne može da izvuče maksimum. Zadržao sam isti pozitivan stav, umesto da se pitam zašto baš ja? Govorio sam da je to nešto što je on želeo za od mene. Klivlende ovo je za tebe!”

Sledeće sezone je Golden Stejt pojačao Kevin Durent i tada je stvorena verovatno najjača ekipa svih vremena, Lebron i Kavsi su još dva puta stizali do velikog finala NBA lige, ali su uprkos svim naporima Voriorsi prosto bili nepobedivi.

Poziv koji se ne odbija

Nakon teškog poraza od Golden Stejta u finalu 2018. godine, Lebronu je postalo jasno da se liga izmenila, da sada igrači odlaze u ekipe gde formiraju supertimove, a pravi primer toga su bili upravo Voriorsi sa Durentom, Karijem, Tompsonom i Grinom.

Pošto je Irving već sezonu ranije napustio Kavse u potrazi za ekipom koja će mu doneti više titula, Lebron je stavljen u nezgodnu situaciju. Pred njim su bile dve opcije ostati u Kavsima do kraja karijere i verovatno ne osvojiti ništa, ili napustiti po drugi put Klivlend i iskoristiti ovo malo godina što je preostalo do kraja karijere.

“Kralj” je doneo odluku da napusti Kavse po drugi put. Destinacija je ovoga puta nije bila na Istoku. Grad koji predstavlja centar zapadne obale SAD-a, dočekao je Lebrona, koji je obukao zlatno-ljubičasti dres. Nova epizoda njegove karijere su bili Lejkersi, a njihov poziv se ne odbija.

Popularni “Jezeraši” su imali veliki broj talentovanih mladih igrača, kojima je trebao mentor i vođa, a Lebron je viđen kao prava opcija. Sezona je počela sjajno za Lejkerse, koji su do Božića imali odličan skor i treću poziciju na Zapadu, ali je Džejms tada doživeo povredu zbog koje je morao na pauzu, a njegova ekipa je ostala bez plej-ofa. Ovo je prvi put od 2011. godine da Lebron nije igrao, ne u plej-ofu, nego u finalu NBA lige.

Na leto 2019. godine već se znalo da će novi igrač Lejkersa postati Entoni Dejvis, jedan od najboljih igrača lige, koji je došao u trejdu iz Nju Orleans Pelikansa. Bio je najavljen dolazak i još jedne zvezde, čime bi ekipa bila savršeno ukomponovana za titulu. Glavni kandidati su bili Kavaj Lenard i Pol Džordž, ali su doneli odluku da se okupe u najljućem rivalu, Klipersima.

Sve je ostalo na Lebronu i Dejvisu, pojedini igrači su dovođenji kao sporedne opcije u timu. Od mlađih igrača ostao je samo Kajl Kuzma, dok su ostali otišli u trejdu za Dejvisa. U prvom delu sezone sve je teklo kao po loju za Lejkerse, a onda se dogodila velika tragedija. Svet je ostao bez jednog od najboljih košarkaša svih vremena, Kobija Brajanta.

Kobi je bio veliki prijatelj Lebrona Džejmsa, a njegova smrt je potresla kompletnu javnost. U njegovu čast utakmice su kretale sa minutom ćutanja, ekipe su namerno pravile greške od osam sekundi na svojoj polovini i isteka napada od 24 sekunde zbog brojeva koje je na dresu nosio Kobi tokom 20 godina u Lejkersima.

Mesec dana od tog trenutka svet je bio upoznat sa pošasti, koja i dan danas teroriše planetu, koronavirusom. Pandemija smrtonosnog virusa naterala je čelnike NBA lige da nastavak lige pomere za jul i da takmičenje organizuju u “mehuru”.

The NBA’s Board of Governors has voted to approve the league’s 22-team format to restart the 2019-2020 season in Orlando, source tells ESPN.

— Adrian Wojnarowski (@wojespn) June 4, 2020

Pod potpuno nesvakidašnjim okolnostima Lebron i družina su došli do titule 11. oktobra 2020. godine nakon pobede nad sjajnim Majamijem. Džejms je po četvrti put u karijeri podigao trofej Larija O’Brajana i po četvrti put je proglašen za MVP-a finala.

Iako ima već 36 godina, Lebron Džejms igra u vrhunskoj formi i on je čovek koji je u svakom smislu obeležio košarku u prethodnoj deceniji. Teško da ćemo opet imati priliku da gledamo igrača sa njegovim fizičkim i mentalnim sposobnostima. Dan kada “Kralj” bude odlučio da zauvek izuje košarkaške patike je blizu. Zato uživajte u svakom momentu njegove igre, jer niko nije večan pa ni Lebron Džejms.

Piše: Jovan Jovanović