Pevač Džej Ramadanovski preminuo je u nedelju, 6. decembra, u 56. godini u svom stanu na Dorćolu.
Džejevi prijatelji, porodica i široka javnost pogođeni su ovim velikim i iznenadnim gubitkom, a na društvenim mrežama često se objavljuju njegove fotografije, pesme, statusi i tekstovi posvećeni njemu…
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Džejev prijatelj iz detinjstva, Vladimir Božanić, koji je sa njim išao u osnovnu školu, napisao je na Fejsbuku dirljivu priču o njihovom susretu nakon mnogo godina.
Naime, Džej i Vladimir su se sreli u jednom noćnom klubu gde je pevač pred njihovim društvom ispričao kako će mu večno biti zahvalan jer je u osnovnoj školi sa njim delio svoju užinu, dok su ga druga deca izbegavala.
“…Reč po reč, piće po piće i u jednom momentu kaže Džej celom tom društvu: “Lako je meni danas da imam mnogo prijatelja kada sam napravio nešto od svog života. Ima tu mnogo pravih a ima i lažnih. Ali vidite ovog čoveka”, pokazujući rukom na mene, a ja razmišljam šta li će sada da kaže “on je moj prijatelj iz osnovne škole. Tada sam bio samo mali ciganin iz odeljenja, dete razvedenih roditelja koje živi sa babom. A baba nema kintu da mi da za užinu. Više bio gladan nego sit. E vidite, ovaj ovde čovek ako ima kiflu on je podeli sa mnom. Ni on često nije imao, ali kad ima podeli. A mnoga druga deca su me izbegavala. Ko voli cigane, pa još sirotinju”, i nasmeja se, a nasmejaše se i oni iz društva. Onda ponovo nastavi ozbiljno: “Ja mu te kifle nikada nisam zaboravio i biću mu večiti dužnik zbog njih”.Mene živ sram pojede što svi oni ljudi gledaju u mene, pa počeh priču da okrećem na šalu, al’ ovaj mrtav ozbiljan pa mi to baš i ne pođe za rukom. A nismo se mi posle osnovne škole ni družili jer nas je život odveo na različite strane i ja se toga sa kiflom i ne sećam, ali eto njemu je to nešto ostalo urezano čim je to pomenuo. Gledam ga zasuzile mu oči pa me zagrli onako pred svima.
Nemoj bre Džeki da crvenim pred ljudima, pusti kifle i ko je šta kome dao, kažem mu ja ali džaba, on je još deset minuta pričao o kiflama i meni i osnovnoj školi. Onda smo nekako okrenuli temu, razgovarali i popili još po koju, ispratio me do vaših kola i eto. I ne mogu da verujem da još uvek pamti kifle iz osnovne škole.
Iskreno da vam kažem, verujem da bi ih i ja celoga života pamtio da sam na njegovom mestu, rekoh mu.
Eto, kroz tu kratku, noćnu vožnju sam formirao neko svoje mišljenje o Džeju, koliko god ono bilo pogrešno ili ne, i kasnije sam u svakoj njegovoj pesmi čuo bar delić duše tog, na mnogo načina odbačenog deteta životom izranjavanog srca koje ga je na kraju i odvelo na put ka zvezdama”, piše između ostalog u njegovom Fejsbuk statusu.
Komentari (0)