Svedoci smo velikih promena na tržištu nekretnina, posebno kada su u pitanju vikendice i zemljište, pa je tako nedavno prodata njiva kod Kaća za neverovatnih 100.000 evra po hektaru dok je jedna kuća za odmor u Čajetini dostigla cenu od čak 580.000 evra.
Ovo je dobar znak: Amerikanci promenili odluku o Srbiji posle 15 godina
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše se trošilo na tržištu nekretnina u Beogradu, blizu 875 miliona evra, od čega su stanovi 594 miliona evra. Slede Novi Sad sa 199 miliona evra, Niš sa 57 miliona evra, Subotica sa 28 miliona evra, Kragujevac sa 26 miliona evra, Novi Pazar sa blizu 23 miliona evra i Pančevo sa 21 milion evra.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ogroman skok potražnje za vikendicama je, prema mišljenju ekonomiste Milana Kovačevića, rezultat želje ljudi da pobegnu iz grada i manje upotrebljavaju maske, ali da nisu sve poskupele.
„Vikendice su poseban slučaj i one se ne mogu meriti linearno. I dalje su za neke vikendice u odnosu na građevinske troškove niske cene“, rekao je Kovačević za Objektiv.rs.
Vlada Srbije dala predlog: POVEĆATI minimalac, evo za koliko
Stručnjak zbog toga naglašava da ovaj trend ipak nije doneo bogatstvo svima koji su hteli da zarade na ovom tipu nekretnina.
„Ja imam slučaj da sam prodao plac i da je čovek napravio elitnu vikendicu i prvoklasno je opremio, ali je na kraju loše prošao i ona nije dostigla željenu cenu. To je zato što ljudi kupuju vikendice da budu tamo, a ne da im stoje“, kaže Kovačević.
Ekonomista takođe smatra da je primetno raslojavanje u društvu što se vidi na primerima prodaje sve skupljih stanova i kuća, ali da je još uvek primetan mentalitet socijalizma gde je ljudima važno da izbroje što više kvadrata u svom posedu.
Doneta odluka! Nekim građanima Srbije biće SMANJENE RATE za kredit: Evo da li ste i vi među njima
„Sigurno će gradovi imati potrebu za naseljavanjem kuća na periferiji, pa će vikendice i dalje imati neku bolju vrednost. Ako se reši kovid kriza rast cena će se na neko vreme zaustaviti“, smatra naš stručnjak.
Nezahvalno je predviđati kako će se razvijati globalna kriza izazvana pandemijom koronavirusa i koliko će još ona oblikovati ekonomske prilike u našoj, ali ono što je primetno je da sama neizvesnost menja navike ljudi. Još jedan od primera za to je porast štednje. Naime, dinarska štednja je, prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, u odnosu na kraj prošle godine porasla za 8,2 odsto, a devizna za 1,8 odsto.
„To je novi problem. Pretpostavljalo se će se podeliti novac pa će ljudi početi da ga troše, ali su oni umesto toga počeli da štede“, kaže ekonomista i dodaje da nije u pitanju temeljna i zdrava štednja već rezultat straha od neizvesnosti.
To se, prema Kovačeviću, takođe ogleda u padu prodaje automobila, nameštaja, obuće i slične robe, čiju kupovinu građani odlažu za sigurnija vremena.
Piše: Nenad Miranović
Komentari (0)