Srpska pravoslavna crkva 7. juna 2020. godine, u nedelju, slavi Duhove ili Svete Trojice, pedeseti dan posle Vaskrsa, a deseti dan posle Spasovdana.
Jedan od najznačajnih hrišćanskih praznika praznuje se tri dana, a crkve su okićene zelenim grančicama i posute travom.
Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju.
Čitava služba Pedesetnice, za koju je karakteristično to da je vrlo svečana i uzvišena, predstavlja razradu svakodnevne liturgijske pesme u čast Svete Trojice: “Videsmo Svetlost istinsku; primismo Duha Nebeskoga; nađosmo veru istinitu, klanjajući se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je Ona spasla”. U službama ovoga dana mnogo puta se peva i molitva Duhu Svetome: “Carju Nebesnij”.
Na Svete Trojice ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet Duha Svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan “rođenja Crkve” budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se “dalo krstiti te su primili Duha Svetoga”.
Povodom ovog praznika crveno slovo traje tri dana, pa imamo Duhovni ponedeljak i Duhovni utorak.
Običaji
Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti. Dobro je, tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
Tokom molitve, narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Bog zaštitio od raznih nesreća.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije.
Pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana za dušu umrlog.
Slava mnogih gradova i MUP-a
Sveta Trojica slavi se i kao krsna slava, negde prvi, a negde drugi dan.
Slava je Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Surčin, Čukarica i Lazarevac.
Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.
Komentari (0)