Ako čim izađete iz toplog prostora na hladan vazduh počnete da kašljete, osećate stezanje u grudima ili imate utisak da ne možete normalno da udahnete, razlog ne mora da bude obična reakcija na nisku temperaturu. Hladan i suv vazduh kod pojedinih ljudi može da izazove naglo sužavanje bronhija, stanje poznato kao bronhospazam, zbog kojeg vazduh teže prolazi kroz disajne puteve.
Ova pojava posebno je izražena kod osoba sa astmom, čiji su disajni putevi hronično upaljeni i osetljiviji na spoljašnje nadražaje. Ipak, bronhospazam može da se javi i kod ljudi kojima astma nikada nije dijagnostikovana.
Zato je važno prepoznati prve simptome i znati kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć.
Zašto hladan vazduh može da izazove sužavanje bronhija?
Bronhospazam predstavlja naglo sužavanje bronhija koje nastaje kada se stegnu mišići koji ih okružuju. Zbog toga se prostor kroz koji prolazi vazduh smanjuje, pa disanje postaje otežano.
Kada udišemo hladan i suv vazduh, disajni sistem mora najpre da ga zagreje i ovlaži pre nego što stigne do pluća. Tokom fizičke aktivnosti ovaj proces postaje zahtevniji jer dišemo brže i dublje, zbog čega se povećava gubitak vlage sa sluznice disajnih puteva.
Takve promene mogu da podstaknu oslobađanje zapaljenskih supstanci, među kojima su histamin i leukotrieni. One izazivaju stezanje mišića koji okružuju bronhije, što dovodi do njihovog sužavanja i otežanog prolaska vazduha.
Kod osoba sa astmom ova reakcija često je mnogo izraženija. Njihovi disajni putevi već su hronično upaljeni, pa mogu burnije da reaguju na promene temperature i druge nadražaje iz okoline.
Čak i nagli izlazak iz zagrejane prostorije na hladnoću može da izazove kašalj, piskanje ili otežano disanje. Važno je, međutim, znati da hladnoća sama po sebi ne izaziva astmu, ali može da pokrene ili pogorša njene simptome.
Zašto su problemi sa disanjem češći tokom zime?
Zimski period donosi i povećan broj respiratornih infekcija, poput prehlade i gripa. One dodatno nadražuju disajne puteve i mogu da pogoršaju postojeće simptome astme.
Posebno osetljive mogu da budu osobe koje vežbaju na otvorenom. Tokom trčanja ili brzog hodanja povećava se potreba organizma za kiseonikom, zbog čega osoba počinje da diše brže i često koristi usta umesto nosa.
Na taj način veća količina hladnog i suvog vazduha direktno dospeva do donjih disajnih puteva, bez prethodnog zagrevanja i ovlaživanja u nosu. Takvo izlaganje može da pokrene reakciju bronhija i izazove neprijatne simptome.
Problemi se ne javljaju samo prilikom boravka na hladnom vazduhu. Sličnu reakciju može da izazove i kontakt sa hladnom vodom.
Plivanje u hladnom moru, jezerima ili rekama, kao i naglo uranjanje u vodu, mogu da izazovu snažnu reakciju organizma. Kod ljudi koji imaju osetljive disajne puteve ovakvi podražaji mogu da doprinesu pojavi bronhospazma.
Pet simptoma koji mogu da ukažu na bronhospazam
Tegobe ne moraju uvek da izgledaju isto. Kod nekih ljudi javljaju se samo blaži simptomi, dok drugi mogu da imaju izražene probleme sa disanjem.
Najčešći znaci bronhospazma su:
– Kašalj tokom ili nakon boravka na hladnom vazduhu – može da počne čim izađete napolje ili nakon određenog vremena provedenog na hladnoći.
– Piskanje u grudima – pri disanju se čuje karakterističan zvuk nalik zviždanju.
– Otežano disanje i osećaj nedostatka vazduha – zbog suženih bronhija vazduh ne prolazi normalno kroz disajne puteve.
– Stezanje u grudima – može da se javi neprijatan osećaj pritiska ili stegnutosti.
– Ubrzano disanje – organizam pokušava da odgovori na otežan prolazak vazduha.
Jedna od karakteristika bronhospazma jeste to što posebno otežava izdisanje. Kada su bronhije sužene, vazduh teže izlazi iz pluća, dok u ozbiljnijim slučajevima mogu da budu otežani i udah i izdah.
Zanimljivo je da bronhospazam ne mora uvek da bude praćen karakterističnim piskanjem. Kod pojedinih osoba jedini primetan simptom može da bude kašalj.
Tegobe mogu da počnu još tokom izlaganja hladnoći ili nekoliko minuta nakon izlaska napolje. Prelazak u toplu prostoriju može da ublaži simptome, ali to ne znači da će oni uvek nestati bez odgovarajućeg lečenja.
Ko je posebno izložen riziku?
Najveću mogućnost za pojavu bronhospazma imaju osobe sa astmom, naročito ako njihova bolest nije dobro kontrolisana.
Osetljivije mogu da budu i osobe koje imaju druge alergijske bolesti, među kojima su alergijski rinitis i atopijski dermatitis. Posebnu pažnju trebalo bi da obrate i sportisti koji tokom zime intenzivno treniraju na otvorenom.
Bronhospazam može da se pojavi i kod dece koja nemaju dijagnostikovanu astmu. Među mogućim okidačima nalaze se alergije, respiratorne infekcije, fizička aktivnost i reakcije na određene lekove.
Zbog toga ponavljane epizode kašlja i otežanog disanja ne bi trebalo automatski pripisivati hladnom vremenu. Ako se tegobe ponavljaju, potrebno je obaviti lekarski pregled kako bi se utvrdio njihov uzrok.
stockking
Kako da zaštitite disajne puteve tokom hladnih dana?
Osobe kojima hladan vazduh izaziva kašalj, piskanje ili druge smetnje mogu da smanje rizik od pojave tegoba primenom nekoliko jednostavnih mera.
Prekrijte nos i usta šalom ili maskom. Na ovaj način udahnuti vazduh može delimično da se zagreje i ovlaži pre nego što dospe do disajnih puteva.
Pokušajte da dišete kroz nos. Nos ima važnu ulogu u zagrevanju i ovlaživanju vazduha, zbog čega je ovaj način disanja posebno koristan tokom hladnih dana.
Zagrejte se pre fizičke aktivnosti. Pre trčanja ili drugih napornijih aktivnosti postepeno pripremite organizam i izbegavajte nagli početak intenzivnog vežbanja.
Prilagodite aktivnosti vremenskim uslovima. Tokom izrazito hladnih dana razmotrite vežbanje u zatvorenom prostoru, naročito ako ste ranije imali probleme sa disanjem na otvorenom.
Redovno koristite propisanu terapiju za astmu. Nemojte samostalno menjati način lečenja niti prekidati primenu lekova koje vam je preporučio lekar.
Izbegavajte duvanski dim i druge nadražujuće supstance. Oni mogu dodatno da iritiraju disajne puteve i pogoršaju postojeće tegobe.
Osobe sa astmom koje planiraju da plivaju u hladnoj vodi trebalo bi prethodno da se posavetuju sa lekarom, posebno ukoliko su ranije imale epizode bronhospazma.
Kada kašalj i otežano disanje zahtevaju hitnu pomoć?
Ako nakon izlaska na hladnoću počnete da kašljete, čujete piskanje ili osetite da teže dišete, prekinite fizičku aktivnost i sklonite se u toplu prostoriju.
Osobe kojima je dijagnostikovana astma trebalo bi da primene propisanu terapiju za ublažavanje simptoma, tačno prema uputstvima lekara.
Međutim, ukoliko se tegobe ne smanjuju, ponavljaju se ili postaju izraženije, potrebno je potražiti lekarsku pomoć.
Posebno je važno prepoznati znakove koji zahtevaju hitnu reakciju:
– Teško disanje – kada osoba ima izražene poteškoće da udahne ili izdahne.
– Nemogućnost izgovaranja celih rečenica – nedostatak vazduha toliko je izražen da osoba ne može normalno da govori.
– Plavljenje usana – može da ukaže na ozbiljan problem sa snabdevanjem organizma kiseonikom.
– Izostanak delovanja propisane terapije – ako lekovi namenjeni ublažavanju simptoma ne pomažu.
Ukoliko se pojavi bilo koji od ovih znakova, ne treba čekati da tegobe prođu same od sebe, već je neophodno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kašalj na hladnoći nije uvek bezazlena reakcija
Povremeni kašalj nakon izlaska na hladan vazduh ne mora automatski da znači da postoji ozbiljan problem, ali kada ga prate piskanje, stezanje u grudima i nedostatak vazduha, potrebno je obratiti pažnju na moguće uzroke.
Bronhospazam može da se javi kod osoba sa astmom, ali i kod onih kojima ova bolest ranije nije dijagnostikovana. Hladnoća, fizička aktivnost, respiratorne infekcije i izlaganje hladnoj vodi mogu da pokrenu ili pogoršaju tegobe.
Najvažnije je ne zanemarivati simptome koji se ponavljaju, već utvrditi njihov uzrok i primeniti odgovarajuće mere zaštite i lečenja.
Komentari (0)