Temperatura se povukla, osećate se bolje i polako vam se vraća snaga, ali kašalj nikako da prestane. Ova pojava česta je nakon prehlade i gripa, a u medicini je poznata kao postinfektivni kašalj
Prema pregledu objavljenom u kanadskom medicinskom časopisu “CMAJ”, javlja se kod 11 do 25 odsto odraslih nakon respiratorne infekcije.
Može da potraje nedeljama, čak i kada su ostali simptomi već nestali. Razlog je to što se disajni putevi ne oporavljaju uvek istom brzinom kao ostatak organizma.
Koliko dugo kašalj može da traje?
Američki koledž lekara za bolesti grudnog koša (ACCP) deli kašalj u tri kategorije, u zavisnosti od njegovog trajanja.
Akutni kašalj traje kraće od tri nedelje, subakutni između tri i osam nedelja, dok se kašalj koji traje duže od osam nedelja smatra hroničnim.
Kada kašalj počne tokom infekcije gornjih disajnih puteva i nastavi se i nakon što ostali simptomi prođu, najčešće se smatra postinfektivnim.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) navodi da se većina obolelih od gripa od temperature i drugih simptoma oporavi u roku od nedelju dana. Ipak, kašalj može da bude izražen i da traje dve nedelje ili duže.
stockking
Virus oštećuje sluznicu disajnih puteva
Tačan uzrok postinfektivnog kašlja nije u potpunosti poznat. Ipak, prema smernicama ACCP-a, smatra se da nastaje usled oštećenja sluznice i raširene upale gornjih i donjih disajnih puteva.
Kao dokaz navode se biopsije pacijenata sa nekomplikovanom gripom tipa A, kod kojih je zabeleženo opsežno ljuštenje ćelija koje oblažu disajne puteve.
Dok se oštećena sluznica ne obnovi, disajni putevi mogu da ostanu upaljeni i osetljivi. Upala istovremeno pojačava stvaranje sluzi, ali otežava i njeno izbacivanje. Sekret koji se zadržava zato nastavlja da nadražuje disajne puteve i podstiče kašalj.
Refleks kašlja postaje preosetljiv
Oštećenje sluznice nije jedini razlog zbog kojeg kašalj može da se zadrži nakon infekcije. Bolest može da snizi prag za aktiviranje refleksa kašlja, pa disajni putevi počinju da reaguju i na podražaje koji im inače ne bi smetali.
Studija objavljena u časopisu “Respiratory Medicine” pratila je osobe koje su imale dugotrajan kašalj nakon gripa H1N1. Kod njih je osetljivost refleksa kašlja bila tri do devet puta veća nego uobičajeno.
Autori su zaključili da je upravo ova preosetljivost glavni mehanizam koji održava kašalj. Takođe su istakli da se kašalj nakon gripa po ovom pitanju ne razlikuje od kašlja koji ostaje posle drugih infekcija.
Zbog toga kašalj mogu da izazovu i sasvim uobičajeni podražaji, poput hladnog vazduha, dima, različitih mirisa ili čak govora.
Sekret koji se sliva niz grlo i refluks kiseline
Kašalj koji traje nedeljama može da bude povezan i sa upalom nosa i sinusa, navodi ACCP.
Kada sekret iz nosa i sinusa curi niz zadnji deo grla ili kada je gornji deo disajnih puteva upaljen, receptori koji pokreću refleks kašlja nastavljaju da se nadražuju. Zbog toga se kašalj može održavati i dugo nakon što je početna infekcija prošla.
Još jedan mogući uzrok je refluks želudačne kiseline. On može da se pojavi kao posledica snažnog i upornog kašljanja, pa se tako stvara dodatni razlog zbog kojeg tegobe ne prestaju odmah.
Da li lekovi mogu da zaustave postinfektivni kašalj?
Iako dugotrajan kašalj može da bude iscrpljujući, lekovi ne moraju nužno da ubrzaju njegov prestanak.
U pregledu objavljenom u časopisu CMAJ navodi se da sistematski pregledi istraživanja nisu pokazali korist od inhalacionih kortikosteroida, bronhodilatatora i lekova koji se uzimaju oralno u lečenju ovakvog kašlja.
Većina pacijenata oporavi se bez lekova. Autori zato naglašavaju da je važno razumeti da postinfektivni kašalj najčešće prolazi sam, kako bi se izbeglo nepotrebno uzimanje terapije, uključujući antibiotike.
Britanska javna zdravstvena služba (NHS) navodi da kašalj obično nestaje sam u roku od tri do četiri nedelje. U međuvremenu preporučuje odmor i unos dosta tečnosti.
Sirupi, lekovi i bombone protiv kašlja neće ga zaustaviti, ali mogu da ublaže tegobe. Lekovi za otčepljivanje nosa i preparati koji sadrže kodein, prema NHS-u, ne zaustavljaju kašalj.
Za topli limun sa medom i biljne preparate postoji malo dokaza da zaista pomažu, pa se njihovo dejstvo ne može smatrati pouzdano potvrđenim.
Kada je vreme da se obratite lekaru?
Iako kašalj nakon respiratorne infekcije najčešće prolazi sam, postoje situacije kada je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
NHS savetuje da se javite lekaru ako kašalj traje duže od tri nedelje. Pregled je potreban i bez odlaganja ako je kašalj veoma jak, brzo se pogoršava ili ako iskašljavate krv.
Posebnu pažnju treba obratiti na napade kašlja praćene povraćanjem ili karakterističnim zvukom prilikom udisaja. Prema navodima iz CMAJ-a, takvi simptomi mogu da pobude sumnju na veliki kašalj, odnosno hripavac.
Dodatna dijagnostika savetuje se i ako kašalj ne prođe u roku od osam nedelja ili se u međuvremenu pojave novi simptomi.
Kašalj koji ostane nakon prehlade ili gripa ne mora odmah da znači da infekcija i dalje traje. Ipak, ako se tegobe produžavaju, pogoršavaju ili se pojave upozoravajući simptomi, važno je da se obratite lekaru.
Komentari (0)