Denver Nagetsi godinama su imali jednu konstantu – dok je Nikola Jokić na terenu, njihov napad funkcioniše na elitnom nivou.
Međutim, početak sezone 2026/27 doneo je zabrinjavajući pad ofanzivne efikasnosti, a detaljnija statistika pokazuje da je najveći problem saradnja srpskog centra sa letnjim pojačanjem Demarom Derozanom. Sve se događa u trenutku kada Jokić još nije produžio ugovor i kada se približava leto u kojem će sam moći da odlučuje o svojoj budućnosti.
Denver je u novu sezonu ušao sa ambicijom da ponovo napadne NBA titulu, ali posle devet odigranih utakmica ima skor 5-4. Mnogo više od samog odnosa pobeda i poraza zabrinjava nešto što je prethodnih godina bilo praktično nezamislivo – Nagetsi više nemaju jedan od najboljih napada lige kada je Nikola Jokić na parketu.
Prema statistici iz prvih devet utakmica, Denver sa Jokićem na terenu postiže svega oko 113 poena na 100 poseda, što predstavlja dramatičan pad u odnosu na prethodne četiri sezone.
Koliko je taj podatak neobičan, najbolje pokazuje poređenje:
(poeni na 100 poseda)
2022/23: 124,2
2023/24: 122,4
2024/25: 125,6
2025/26: 126,1
2026/27: 112,9
Razlika u odnosu na prošlu sezonu iznosi 13,2 poena na 100 poseda. Za ekipu koja je godinama bila sinonim za napadačku efikasnost to je ogroman pad.
Jokić je praktično sam garantovao da će Denver imati vrhunski napad, nezavisno od forme saigrača. Upravo zbog toga Nagetsi su uspevali da ostanu konkurentni i u sezonama kada njihova odbrana nije bila na naročito visokom nivou.
Međutim, ove jeseni nešto se promenilo.
Problem ima ime i prezime – Demar Derozan
Kada se malo dublje zagrebe ispod površine, otkriva se podatak koji je možda i najzabrinjavajući za stručni štab Dejvida Adelmana. Denver sa Jokićem na terenu, ali bez Derozana, ima ofanzivni rejting 120,3. Kada njih dvojica igraju zajedno, taj broj pada na svega 105,7.
Razlika iznosi čak 14,6 poena na 100 poseda.
Iako je i učinak od 120,3 slabiji od Jokićevog standarda iz prethodnih sezona, jasno je da najveći problem predstavlja zajedničko vreme na parketu sa bivšim asom Toronta, San Antonija, Čikaga i Sakramenta. Još upečatljiviji su individualni pokazatelji srpskog košarkaša.
Prema podacima portala „Databallr“, na uzorku od 110 minuta koje je proveo sa Derozanom i 216 minuta bez njega, Jokićeve brojke na 100 poseda izgledaju ovako:
Brojevi su gotovo neverovatni.
Jokić bez Derozana postiže devet poena više na 100 poseda, ima skoro šest asistencija više, a njegova ukupna efikasnost šuta raste za 22,6 procentnih poena.
Posebno zabrinjava činjenica da Denver u zajedničkim minutima njih dvojice ima negativan koš-učinak, dok bez Derozana, a sa Jokićem na terenu, ponovo izgleda kao ekipa koja može da kontroliše utakmicu.
Naravno, uzorak od 110 zajedničkih minuta nije dovoljan za konačnu presudu. Na ove pokazatelje utiču i ostali saigrači, protivnici i raspored rotacije. Ipak, razlike su prevelike da bi bile ignorisane.
Pojačanje za titulu ili problem za sistem?
Derozan je početkom septembra stigao u Denver kao veliko ime, šestostruki učesnik Ol-star utakmice i čovek sa više od 26.000 poena u NBA karijeri.
Ideja je bila razumljiva. Denveru je nedostajalo dodatno napadačko oružje, posebno igrač sposoban da sam kreira poene u trenucima kada organizovani napad ne funkcioniše.
Problem je u tome što se Derozanov stil igre, bar zasad, ne uklapa najbolje u ono što Jokić radi.
Amerikanac veliki deo napada gradi kroz individualna rešenja, igru sa poludistance i duže zadržavanje lopte, dok je snaga Denverovog sistema upravo u njenom brzom protoku, pravovremenim utrčavanjima i stalnom pronalaženju najboljeg mogućeg šuta.
Uz to, Derozan nije izrazita pretnja u šutu za tri poena, što protivnicima omogućava da više pažnje posvete Jokiću i zatvaranju prostora oko reketa.
Umesto da rastereti najboljeg igrača ekipe, letnje pojačanje mu, prema dosadašnjim pokazateljima, otežava posao.
Poslednja potvrda problema stigla je u Hjustonu, gde je Denver poražen sa 110:100. Jokić je imao 25 poena, 16 skokova i devet asistencija, ali to nije bilo dovoljno. Derozan je za nešto više od 19 minuta postigao sedam poena, uz šut iz igre 2/8 i minus 16 dok je bio na parketu.
Za igrača koji je doveden da pomogne u novom napadu na titulu, to svakako nije početak kakav se očekivao.
Šta ako Jokić počne da razmišlja o odlasku?
Ono što čitavu situaciju čini dodatno osetljivom jeste ugovorni status najboljeg košarkaša Denvera.
Nikoli Jokiću aktuelni ugovor traje do leta 2028. godine, ali postoji veoma važan detalj: Za sezonu 2027/28 ima igračku opciju vrednu približno 62,8 miliona dolara. To znači da već narednog leta, 2027. godine, može jednostrano da odbije poslednju godinu ugovora i postane slobodan igrač.
Denver je tokom leta 2026. imao priliku da mu ponudi produžetak vredan približno 278 miliona dolara za četiri godine. Jokić ga nije potpisao.
Čekanjem do 2027. mogao bi da dobije petogodišnji supermaks ugovor vredan približno 359,5 miliona dolara – jedan od najvećih ugovora u istoriji profesionalne košarke.
Postoji, dakle, vrlo racionalan finansijski razlog zbog kojeg novi ugovor još nije potpisan. Uostalom, Jokić je više puta izjavio da želi da ostane u Denveru do kraja karijere i da planira da potpiše narednog leta.
Na septembarskom obraćanju medijima tu nameru potvrdio je uz šaljivu ogradu:
„Ako me žele.“
Ipak, navijači Denvera imaju razloga da budu nervozni.
Ne toliko zbog samog novca ili činjenice da Jokić još nije stavio potpis na novi ugovor, koliko zbog pitanja da li uprava kluba uspeva da oko njega napravi ekipu sposobnu da ponovo osvoji šampionski prsten.
Od titule 2023. godine Nagetsi nisu uspeli da se vrate u NBA finale, a sada se suočavaju i sa problemom koji ranije gotovo da nisu imali – napadom koji ne funkcioniše ni kada je njihov najbolji igrač na terenu.
Ako glasine o odlasku postoje, nisu bez razloga tu…
Komentari (0)