Većina granica prelazi se automobilom, uz red na prelazu, pasoše i pečate. Postoji, međutim, i jedna drugačija. Ona se nalazi usred planinskog kanjona, a od posetilaca ne traži ništa osim dobru obuću i malo radoznalosti.
Kapija na ulazu u klisuru
U podnožju Alpa, na samoj granici nemačke Bavarske i austrijskog Tirola, nalazi se Lojtašer Gajsterklam, što u slobodnom prevodu znači Klisura duhova. Na donjem ulazu, kod nemačkog mesta Mitenvald, počinje Vaserfalštajg, Staza vodopada, dugačka oko 200 metara. Ona vodi duboko u unutrašnjost klisure, a pri samom početku je kapija sa dve reči: Staatsgrenze, državna granica.
Ko prođe kroz nju, prešao je iz Nemačke u Austriju. Nema aerodroma, nema graničnog prelaza i nema autoputa. Ima samo tirkizne vode, strmih litica, bučnih slapova i uske staze koja se gubi u dubini kanjona. Staza se završava ispod vodopada visokog 23 metra.
Jedna klisura, tri staze
Klisura je znatno veća od same staze vodopada. Dužina izgrađenih staza iznosi oko 1.650 metara, pa se smatra najdužom uređenom klisurom u Istočnim krečnjačkim Alpima. Posetioci mogu da biraju između tri rute:
Klamgajstveg, staza duga oko 3 kilometra, koja između ostalog vodi preko izazovnog, 800 metara dugog čeličnog mosta.
Koboldpfad, staza duga oko 1,9 kilometara, koja počinje kod kioska u Mitenvaldu i vodi u unutrašnjost klisure uz priče o stenama i ledenom dobu.
Vaserfalštajg, kratka staza do vodopada, jedina za koju se plaća ulaznica.
Čelični mostovi i platforme vode posetioce na visine do 75 metara iznad reke Leutašer Ahe, koja ispod njih pravi tirkizne i zelene tokove.
Od 1880. do 2006.
Staza vodopada nije novost. Prvi put je uređena davne 1880. godine. Ostatak klisure je ostao nepristupačan sve do 2006, kada je izgrađena potpuno nova ruta, nezavisna od puta do vodopada. Projekat je nastao uz nemačko-austrijsku saradnju, tako da je klisura, kao turistička atrakcija, stara tek dve decenije.
Ime nije slučajno. Prema legendi, u klisuri od pamtiveka živi Klammgeist, duh klisure, a s njim i kobolti, koji čuvaju njeno blago. Duh poznaje svaki kamen, pticu i mahovinu, ali je u poslednje vreme izgubio volju. Posetioci su pozvani da ga uveravaju da nigde nije lepše nego ovde. Na stanicama duž staze priča se nastavlja, što šetnju čini posebno zanimljivom za decu. Ime Geisterklamm je, kako navode neki izvori, deo marketinške kampanje, a ranije se klisura zvala jednostavno Lojtašklam.
Ručak u dve države
Jedna od omiljenih zanimljivosti odnosi se na restoran kod austrijskog ulaza. Prema pisanju turističkih vodiča, unutrašnjost restorana je u Nemačkoj, dok je terasa u Austriji. Dakle, zavisno od toga gde sednete, ručak možete pojesti u jednoj ili drugoj državi.
Do klisure se iz Minhena stiže za manje od dva sata, a iz Insbruka za oko 45 minuta. Mitenvald je poznat po proizvodnji ručno izrađenih violina. Ulaz u klisuru je besplatan, a Staza vodopada se naplaćuje: prema austrijskim turističkim izvorima 4 evra za odrasle i 2 evra za decu, dok stariji vodiči navode nešto niže cene. Staza nije prikladna za dečija kolica i pse. Klisura je pristupačna od proleća do jeseni, a može biti zatvorena u slučaju jakih kiša ili snega.
View this post on Instagram
Komentari (0)