Skoro dve nedelje, Dorijan Ojemen mogao je da dodirne svoje blizance, samo kroz mali otvor na inkubatoru. Onda je u jedinici intenzivne nege novorođenčadi, Dečje memorijalne bolnice Hermann u Hjustonu, stigao uređaj koji je promenio sve. Roditelji su postali prvi u Teksasu koji su prevremeno rođene blizance držali “kožu uz kožu“, uz pomoć takozvanog skinkubatora.
Rođeni mnogo pre vremena
Dorijanova supruga Tifani Ojemen, po struci ginekolog i akušer, rodila je blizance Silasa i Simon, 7. avgusta u hjustonskoj bolnici, u 26. nedelji trudnoće, odnosno oko četrnaest nedelja pre termina. Bebe su, kao i sva tako rano rođena deca, bile povezane na cevčice, katetere i linije za nadzor, koje ih drže u životu. Roditelji su ih prvih dana mogli samo da posmatraju i dodirnu kroz otvore inkubatora, a prema podacima bolnice, to je trajalo skoro dve nedelje.
Uređaj koji menja pravila
Osoblje bolnice zatim je roditeljima predstavilo skinkubator, nosivi uređaj koji omogućava ekstremno krhkim novorođenčadima, kontakt kože sa kožom, a da pritom ostanu povezana na neophodnu medicinsku opremu. Video koji je bolnica objavila prikazuje roditelje kako drže sitne blizance na grudima.
Dorijan Ojemen priznao je da je isprva bio nervozan. Bebe su bile tako male da se plašio da ih uzme na kožu, jer nije znao koliko su ranjive. Kada je čuo da postoji jednostavan način da ih drži blizu sebe, bio je uzbuđen zbog neverovatne prilike. Tifani je objasnila da kontakt kože sa kožom pomaže bebama da regulišu otkucaje srca, da se opuste i da učvrsti vezu između roditelja i novorođenčeta.
Zašto je kontakt koža na kožu toliko važan
Prema podacima bolnice, rani kontakt kože sa kožom stabilizuje rad srca i disanje, podstiče rast, ublažava bol i podržava zdrav san i razvoj mozga. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje osam sati takvog kontakta dnevno između bebe i negovatelja. U jedinicama intenzivne nege, to je teško postići. Prevremeno rođeno dete treba stalno održavati na određenoj temperaturi i vlažnosti, pa je prenošenje bebe vezane za aparate iz inkubatora na roditeljske grudi složen i rizičan poduhvat.
Skinkubator je zamišljen kao rešenje tog problema. To je mali inkubator bez dna koji se pričvršćuje za grudni koš negovatelja i stvara zatvorenu sredinu sa svim prednostima inkubatora, dok beba ostaje na roditeljevoj koži. Prema opisu iz bolnice, uređaj roditeljima omogućava da se opuste, spavaju, pa čak i izmuzavaju mleko, dok beba satima leži na njihovim grudima.
Od laboratorije do hjustonske bolnice
Autor uređaja je izraelski lekar Itamar Nitzan, koji je sa saradnicima napravio uređaj upravo da bi premostio tu prepreku. U izveštaju o prvim koracima ispitivanja bezbednosti, koje je obuhvatilo 24 prevremeno rođene bebe, navedeno je da nijedna nije imala pothlađivanje ni pregrevanje u skinkubatoru, dok je pri klasičnom kontaktu “koža na kožu“, kod nekih beba bilo blagog i umerenog pothlađivanja i pregrevanja.
Rezultati stručne studije objavljene u medicinskom časopisu potvrđuju te nalaze. Ispitivanje je obuhvatilo 20 beba rođenih između 24. i 33. nedelje trudnoće. Pad temperature pri prelasku u skinkubator bio je manji nego pri klasičnom kontaktu (0,2 °C), nijedna beba nije imala umereno pothlađivanje, a prosečna vlažnost unutar uređaja iznosila je 85 odsto i bila je iznad 70 odsto tokom 93 odsto vremena.
Dečja memorijalna bolnica Hermann u Hjustonu je, prema vlastitim podacima, prva bolnica u Sjedinjenim Državama koja je uvela skinkubator u svoju jedinicu intenzivne nege, u okviru kliničkog ispitivanja. Studiju vodi Žaklin Rugjero, profesorka pedijatrije na Medicinskom fakultetu McGovern pri Zdravstvenom naučnom centru Univerziteta Teksasa u Hjustonu. Planirano je da obuhvati 60 beba rođenih između 25. i 31. nedelje trudnoće, teških manje od dva kilograma, a traje od avgusta 2024. do septembra 2027. Sponzor je kompanija Neocare. Svrha je da se utvrdi koliko sati dnevno beba provede u kontaktu sa roditeljima, da li je uređaj bezbedan i kakav je nivo roditeljskog stresa u jedinici intenzivne nege.
Skinkubator je za sada eksperimentalni uređaj koji se ispituje u kliničkim studijama i nije u opštoj upotrebi. Hjustonska studija treba da pokaže da li u praksi omogućava duži i bezbedniji kontakt roditelja sa najranjivijim bebama. Za porodicu Ojemen odgovor je već stigao, dugo čekani zagrljaj ostvaren je, a na grudima su bila dva mala bića koja su toliko dugo bila samo iza stakla.
View this post on Instagram
Komentari (0)