U automobilu je sigurnosni pojas jedna od najvažnijih zaštita, dok putnici u vozu mogu slobodno da ustaju i kreću se kroz vagone. Zbog toga odsustvo pojaseva u vozovima na prvi pogled deluje neobično, posebno kada je reč o linijama velikih brzina. Međutim, stručnjaci su ovo pitanje godinama proučavali. Zaključak nije jednostavno da vozovima pojasevi “nisu potrebni”, već da se bezbednost putnika zasniva na drugačijem sistemu zaštite.
Naime, brojna istraživanja su pokazala da sigurnosni pojas u vozu ne bi pružao iste prednosti kao u automobilu. Železničke nesreće imaju drugačiju dinamiku, a veliki broj putnika tokom vožnje stoji, šeta kroz vagone ili boravi u prostorima u kojima nema klasičnih sedišta.
Sedišta imaju posebnu ulogu
Umesto pojaseva, konstrukcija putničkih vagona oslanja se na takozvanu “pasivnu zaštitu”. Sedišta, njihove poleđine, pregrade i drugi delovi enterijera treba da zadrže putnika unutar relativno ograničenog prostora tokom sudara ili iskliznuća iz šina. Ovaj princip poznat je kao “zaštita putnika pomoću prostora i opreme oko njega”.
Britanski “Odbor za bezbednost i standarde na železnici” takođe je istraživao pojaseve. Ranije analize ukazale su na mogućnost da bi putnik koji ostane čvrsto vezan za sedište mogao da bude izložen većem riziku ako se tokom teške nesreće deformiše bočna strana vagona. Čvršća sedišta, koja bi bila neophodna zbog pojaseva, mogla bi dodatno da povećaju rizik za putnike koji ne nose pojas.
Pitanje pojaseva nije potpuno zatvoreno
Britanska Agencija za istrage železničkih nesreća kasnije je upozorila da deo ranijih argumenata protiv pojaseva nije u potpunosti potvrđen novijim analizama nesreća. Ipak, navela je i velike praktične prepreke, među kojima su putnici koji stoje, različiti rasporedi sedišta i veoma nepovoljan odnos troškova i očekivane bezbednosne koristi.
Zbog toga se zaštita u vozovima prvenstveno usmerava na čvrstoću vagona, konstrukciju sedišta i enterijera, sprečavanje sudara i smanjenje posledica nesreće, umesto na vezivanje svakog putnika. Sigurnosni pojas, dakle, nije jednostavno zaboravljen deo opreme, već mera čija bi korist u železničkom saobraćaju bila mnogo složenija nego u automobilu.
Komentari (0)