Ljudski mozak se nekada posmatrao kao organ koji se razvija u detinjstvu i mladosti, i malo se znalo o tome da li je sklon promenama ili ne. Međutim, savremena neuronauka iz korena je promenila to shvatanje. Danas znamo za pojam neuroplastičnost mozga, izuzetnu sposobnost nervnog sistema da se reorganizuje, stvara nove sinaptičke veze i prilagođava novim izazovima tokom čitavog života.
Ovaj prirodni mehanizam pokazuje da naš mozak nije fiksan, već se kontinuirano oblikuje na osnovu naših misli, ponašanja, navika i emocija, piše Telegraf.
Šta je neuroplastičnost i kako funkcioniše?
Neuroplastičnost predstavlja sposobnost mozga da menja svoju strukturu i funkciju kao odgovor na iskustvo i učenje. Kada učimo novu veštinu, strano rešenje nekog problema ili menjamo način razmišljanja, neuroni stvaraju nove puteve i ojačavaju međusobne veze.
Slično kao što fizički trening i vežbanje oblikuju mišiće, tako i misaoni i mentalni trening oblikuju strukturu našeg mozga. Što češće ponavljamo određeni obrazac razmišljanja ili ponašanja, to taj neuronaučni put postaje brži i stabilniji.
Mogu li se negativne misli “isključiti”?
Mnogi se pitaju kako neuroplastičnost utiče na naše svakodnevno mentalno zdravlje, stres i suočavanje sa životnim problemima. Iako ne postoji prečica ili instant rešenje za eliminisanje negativnih emocija, razumevanje neuroplastičnosti nam daje alat za promenu perspektive i gradnju mentalne otpornosti.
Gostujući u podkastu „Zdravo sa Ivanom”, psihijatar dr Željka Košutić detaljno je objasnila kako neuroplastičnost funkcioniše u kontekstu psihoterapije, emotivnog zdravlja i prevazilaženja stresa:
„Postoji jedan pojam, a to je ‘neuroplastičnost’, on zapravo omogućava da se naš mozak menja kroz iskustvo i učenje. Samim tim, ne postoji neko čarobno dugme kojim mi možemo da isključimo negativne misli, ali menjanjem perspektive mi možemo da naučimo kako da gledamo na određene stvari, kako da budemo bolji prema sebi, kako da vodimo računa o sebi i kako da pomognemo sebi, da naučimo da rešavamo probleme. Suština i psihijatrije i psihoterapije je da pomognemo nekome da ponovo bude funkcionalan i da ojača svoje kapacitete da se nosi sa životom i nosi određene probleme. Neki ljudi kažu ‘ja se super nosim sa problemima i nije mi ništa: imam visok pritisak, proradila mi je štitna žlezda, ne mogu da spavam, ne mogu da jedem, ali sam super’. Neki ljudi su takvi, pa iskazuju emociju, a neki ljudi ne iskazuju, nego žargonski rečeno ‘gutaju'”, kaže psihijatar dr Željka Košutić.
Potiskivanje emocija i posledice po organizam
Kako ističe dr Košutić, ignorišući emotivne reakcije i potiskujući stres često trpimo telesne posledice. Kada emocije „gutamo” umesto da ih obradimo i izrazimo, hronični stres se manifestuje kroz somatske tegobe, poput problema sa štitnom žlezdom, povišenog krvnog pritiska, nesanice ili poremećaja ishrane.
Neuroplastičnost nam ovde pruža nadu i rešenje. Kroz psihoterapiju, rad na sebi i promenu ustaljenih obrazaca ponašanja, mozak uči nove načine reagovanja na stres i izazove.
Kako podstaći neuroplastičnost mozga u svakodnevnom životu?
Postoji nekoliko naučno dokazanih načina na koje možete aktivno stimulisati neuroplastičnost i poboljšati svoje mentalno zdravlje:
Učenje novih veština: Strani jezici, sviranje instrumenata ili sticanje novih znanja podstiču stvaranje novih neuronskih veza.
Promena mentalne perspektive: Svesno preispitivanje negativnih misli pomaže preusmeravanju moždanih puteva ka konstruktivnijim rešenjima.
Fizička aktivnost: Redovno vežbanje podstiče lučenje neurotrofnih faktora (poput BDNF-a) koji podržavaju rast i oporavak neurona.
Kvalitetan san i odmor: Tokom spavanja mozak konsoliduje naučene informacije i neutrališe nakupljeni toksični otpad.
Psihoterapija i mindfulness: Svesnost i razgovor sa stručnjakom pomažu u jačanju ličnih kapaciteta za nošenje sa životnim problemima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)