Pre pandemije koronavirusa teoretičare zavere na našim prostorima najviše su plašile HARP antene “jer šalju nevreme”, a sada nam odjednom prete i one za 5G mrežu jer “izazivaju koronu”. Do nedavno su vakcine po njima vodile “samo” do autizma i još nekih bolesti. Onda je odjednom na scenu stupio Bil Gejts koji “hoće da nam kroz vakcinu ubrizga čipove za praćenje i kontrolu uma”. Deluje da su teorije zavere evoluirale brže od virusa i da su ljudi, možda zbog vremena provedenog među četiri zida, postali više paranoični.
Međutim, iako ovaj termin najčešće ima pogrdan prizvuk, dešavalo se da teoretičari zavere budu u pravu i da priznanje dođe od same države koju su optuživali.
Upravo takav slučaj desio se 1977. kada je 20.000 dokumenata o programu CIA za kontrolu uma MK-Ultra ugledalo svetlost dana. Ispostavilo se da je američka špijunska agencija koristeći psihoaktivne supstance (pre svega LSD), hipnozu i elektrošokove htela da natera ljude da slušaju komande i govore istinu. Novo oružje trebalo je primeniti na SSSR, a na listi meta je bio i Fidel Kastro.
Umesto kontrole, postigli su razaranje uma, a konačan broj smrti verovatno nikada nećemo znati jer je CIA uništila podatke o žrtvama. Zvanično ih je bilo samo nekoliko u SAD, ali se pretpostavlja da je mnogo više judi preminulo. Oni koji su preživeli najčešće su imali doživotne posledice.
Vođa projekta koji je trajao od 1953. do 1973 godine bio je hemičar Sidni Gotlib, a kao “zamorčiće” je koristio psihijatrijske pacijente i robijaše koji najčešće nisu znali šta dobijaju. Jedan od njih je bio zatvorenik osuđeni mafijaš Džejms Buldžer. On je volontirao za eksperiment jer su mu rekli da traže lek za šizofreniju. LSD je dobijao svakog dana duže od godine, da bi na kraju shvatio da to nije imalo nikakve veze sa medicinskim istraživanjem već testiranjem dugoročnih posledica uzimanja ove supstance.
Buldžer je kasnije napisao ispovest u kojoj kaže da su iskustva bila užasna i da je mislio da gubi razum
“Bio sam u zatvoru jer sam počinio zločin, ali oni su nada mnom počinili još veći zločin”, rekao je kriminalac osuđen za, reketiranje i saučesništvo u 19 ubistava. On je čak, navodno pretio da će ubiti doktora koji je vodio eksperiment.
U javnosti je posebno odjeknulo navodno samoubistvo Gotlibovog kolege Frenka Olsena, biohemičara koji je radio na razvoju biološkog oružja. Njemu su u novembru 1953. krišom dali LSD, a skočio je kroz prozor stana u Njujorku nedelju dana kasnije. Doktor iz američke obaveštajne agencije koji je trebalo da ga nadgleda, navodno je zaspao i nije uspeo da spreči njegov pad sa 13. sprata.
Prema američkom novinaru Stivenu Kinzeru, Gotlibovi eksperimenti bili su inspirisani nacističkim, a vršio ih je i nad ratnim zarobljenicima u Nemačkoj, Japanu i Filipinima.
“Gotlib je hteo da preuzme kontrolu nad ljudskim umom i shvatio je da taj prosec ima dva dela”Prvo je morao da uništi postojeći um, a zatim da umetne novi u prazninu koja je nastala”, napisao je Kinzer u svojoj knjizi “Glavni trovač” (Poisoner in Chief).
Gotlib je na kraju zaključio da zaključio kontrola uma ipak nije moguća. Nakon što se projekat MK-Ultra ugasio vodio je program razvoja otrova i špijunskih sprava za agente CIA.
Nikada nije odgovarao za svoje postupke, a umro je 1999.
Komentari (0)