DVE NEDELJE nakon izbora u Saksoniji-Anhalt koji su zbog uverljive pobede desničarske Alternative za Nemačku (AfD) uzdrmali nemačku političku scenu, napeto se iščekuju i sutrašnji izbori u pokrajinama Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomorani.
Iako na birališta ponovo izlazi relativno malo birača, oko 2,5 miliona u gradu-pokrajini Berlinu i oko 1,3 miliona u Meklenburgu-Zapadnoj Pomorani, ishod se očekuje sa zanimanjem zbog mogućeg uticaja na politiku savezne vlade na čelu sa Fridrihom Mercom.
On se od katastrofalnog gubitka svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Saksoniji-Anhalt nalazi pod velikim pritiskom javnosti, ali i same stranke čiji delovi čak traže i njegovu ostavku na položaj kancelara.
Na Baltičkoj obali borba socijaldemokrata i AfD-a za prevlast
Nezgodan bi po kancelara Merca mogao biti ishod izbora u severoistočnoj saveznoj pokrajini Meklenburgu-Zapadnoj Pomorani gde je, prema aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, CDU prepolovio svoj rezultat iz 2021. te se čak bori za prelazak izbornog cenzusa.
Iako su ove nedelje premijeri saveznih pokrajina iz redova CDU-a stali iza kancelara, istorijsko ispadanje iz parlamenta neke savezne pokrajine moglo bi ponovo da pokrene rasprave o kancelarovoj sudbini.
Za prvo mesto će se u Meklenburgu-Zapadnoj Pomorani boriti Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koja je u ovoj saveznoj pokrajini na vlasti od 1998, i AfD koji je znatno porastao od poslednjih izbora. SPD i AfD se trenutno, u zavisnosti od izvora podataka, kreću oko 35 odsto.
Ključ uspeha – distanciranje od savezne vlade
Oporavak SPD-a, koji je u istraživanjima dodskora bio daleko iza AfD-a, najviše se duguje pragmatičnoj premijerki Manueli Švezig koja se od dolaska na čelo pokrajine bori za njen ekonomski opstanak. U to spada i zalaganje za projekat gasovoda Severni tok koji je u međuvremenu zbog sabotaža propao.
Analitičari procenjuju da uspeh Švezig počiva i na tome što je uspela uspešno da se distancira od rada svoje stranke u koalicionoj vladi kancelara Merca kojoj građani daju katastrofalne ocene. Zato se ni vicekancelar, ministar finansija i potpredsednik SPD-a Lars Klingbajl nije preterano pojavljivao u Meklenburgu-Zapadnoj Pomorani tokom izborne kampanje.
Nastavak dosadašnje koalicije SPD-a i Letice u Šverinu smatra se prilično malo verovatnim, jer je Letica po anketama na samo devet odsto.
Ako Zeleni, koji su trenutno na pet odsto, uspeju da uđu u parlament, mogli bi da se ponude kao dodatni koalicioni partner. U suprotnom bi Švezig mogla da se nađe pred teškim zadatkom formiranja, nakon Saksonije i Turingije, treće manjinske vlade u istočnoj Nemačkoj.
Naime, koalicija SPD-a, Letice i CDU-a smatra se nemogućom jer demokrišćani načelno odbijaju saradnju sa ekstremnim strankama poput AfD-a ali i Letice koju smatraju direktnim naslednikom režima DDR-a.
Kozmopolitski Berlin podeljen između demokrišćana i ekstremne levice i desnice
U nemačkoj metropoli Berlinu, koji ujedno ima i status savezne pokrajine, politička situacija se poslednjih godina zaoštrila.
To je vidljivo i u trenutnom poretku u istraživanjima javnog mnjenja gde su se kao najjače dve snage profilisale CDU, koji sa SPD-om vlada Berlinom, i stranka Letica. I CDU i Letica se trenutno kreću oko 20 odsto. U stopu ih prati AfD koji je u nekim istraživanjima čak i najjača stranka. To je dugo bilo nezamislivo za Berlin koji slovi za kozmopolitski i otvoren grad, a stranke poput AfD-a nikada nisu prelazile granicu od 10 odsto.
Ali i Berlin, pogotovo njegovi rubni delovi, okrenuli su se antiimigrantskim narativima AfD-a i to u gradu u kom četvrtina stanovnika ne poseduje nemački pasoš, a oko 40 odsto stanovništva je stranog porekla.
CDU u ovoj saveznoj pokrajini stoji bolje nego u drugima na istoku zemlje, ali ni tamo stranci ne cvetaju ruže. Nosilac CDU-ove liste Štefan Evers u poslednjem trenutku je uskočio umesto gradonačelnika Kaja Vegnera, koji je morao da odustane od kandidature zbog svog skandaloznog ponašanja u februaru kada je četvrtina Berlina ostala bez struje, a on je umesto kriznog upravljanja otišao na partiju tenisa.
Evers je rezultate CDU-a uspeo da stabilizuje na oko 20 odsto, ali to je još uvek oko osam odsto manje nego na poslednjim izborima.
Spornim temama do uspeha
Oporavak CDU-a može se delom objasniti i ekstremističkim stavovima koje zastupa druga najjača stranka u gradu. Stranka Letica sa nositeljkom liste Elif Eralp uspela je birače da mobiliše emotivnim temama, što objašnjava njen porast u poređenju sa poslednjim izborima.
Letica je u četvrtima sa velikim udelom migranata, posebno arapskih, birače uspela da mobiliše propalestinskim narativima. To, međutim, ide toliko daleko da je rukovodstvo stranke u nekoliko navrata moralo da se ograđuje od predizbornih skupova na kojima se pozivalo na intifadu, ubijanje izraelskih vojnika i uništenje Izraela.
Druga osetljiva tema je obećanje Letice da će nakon dolaska na vlast nacionalizovati stanove koje je gradska vlast velikim međunarodnim koncernima prodala u vreme kada su cene nekretnina u Berlinu bile višestruko niže nego danas.
Letica sada širi propagandu po kojoj će nacionalizacija rešiti gorući stambeni problem u gradu, što su stručnjaci u više navrata opovrgli.
Zbog tog spornog dela programa Letici će biti teško da pronađe koalicionog partnera nakon izbora jer mogući partner SPD žestoko odbija planove o nacionalizaciji stambenih objekata što bi po njihovom mišljenju oteralo potencijalne investitore koje Berlin želi da privuče.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)