Kineska čistka među visokim vojnim zvaničnicima mogla bi da primora Peking da se još više oslanja na vojno zastrašivanje i operacije u “sivoj zoni“ protiv Tajvana, dok istovremeno potresi u vrhu ostavljaju Narodnooslobodilačku armiju Kine sa oslabljenom komandnom strukturom, ocenjuju dvojica kineskih akademika i izvor upoznat sa stanjem u kineskoj vojsci koje citira Epoch Times.
Dešavanja izazivaju zabrinutost da bi sve agresivnije kineske operacije oko Tajvana mogle postati teže za kontrolu, posebno ukoliko politička lojalnost bude imala prednost nad vojnim iskustvom i stručnošću, ocenjuju izvori ovog lista.
Pritisak na Tajvan gotovo svakodnevan
Tzv. Ministarstvo odbrane vlasti na Tajvanu prijavljuje gotovo svakodnevne aktivnosti kineske vojske oko ostrva, koje opisuje kao sve agresivnije i nepredvidljivije.
Prema navodima tajvanske novinske agencije CNA, kineski vojni planeri proučavaju upotrebu rojeva dronova, napade velikog dometa, potrošnju municije, pomorske blokade i koordinaciju sa drugim zemljama.
Istovremeno se razmatraju metode kojima bi potencijalno mogli da izoluju Tajvan, prekinu dotok spoljne pomoći i oslabe njegovu odbranu u početnoj fazi eventualnog sukoba.
Međutim, Narodnooslobodilačka armija Kine istovremeno prolazi kroz neuobičajeno obimnu čistku u vrhu.
Centralna vojna komisija, sedmočlano telo koje formalno nadzire kineske oružane snage, trenutno ima samo dva člana.
Jedan kineski vojni akademik rekao je za Epoch Times da nastavak čistke pokazuje da je kineski predsednik Si Đinping i dalje duboko zabrinut zbog lojalnosti visokih vojnih komandanta.
– Toliko ljudi je palo u Centralnoj vojnoj komisiji. Već ima veoma malo vojnih članova Centralnog komiteta. Mogućnost rata nije naročito velika, ali uznemiravanje Tajvana neće prestati – rekao je on.
Oslabljena komandna struktura
Prema njegovoj proceni, čistka je stvorila ozbiljne praznine u komandnoj strukturi kineske vojske u trenutku kada Peking nastavlja da vrši vojni pritisak na Tajvan.
On je naveo da je bivši potpredsednik Centralne vojne komisije Džang Jušja bio ovlašćen da nadgleda simulirane vežbe za operacije protiv Tajvana i da bi bilo teško pronaći zamenu sa uporedivim iskustvom.
– Trenutno je pritisak na Tajvan koncentrisan na vojno zastrašivanje. Ako odustanu od zastrašivanja, jednostavno ne mogu da smisle bolji metod – rekao je akademik.
Potresi u vojnom vrhu odvijali su se paralelno sa nizom čistki na najvišim nivoima.
U oktobru prošle godine devet visokih vojnih oficira, među kojima je bio i potpredsednik Centralne vojne komisije He Vejdong, izbačeno je iz Komunističke partije Kine i vojske.
U januaru je kineski režim saopštio da su pokrenute istrage protiv Džang Jušje i Liu Dženlija, načelnika Združenog štaba Centralne vojne komisije.
Prema oceni kineskog akademika, vojska bi mogla da se suočava sa neuobičajeno velikim vakuumom u komandnom vrhu uoči 21. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, koji je planiran za narednu godinu.
Vojne vežbe i operacije u “sivoj zoni“
Potresi u vojnom vrhu, međutim, ne moraju da znače da se Peking priprema za invaziju na Tajvan.
Prema proceni akademika, vojni pritisak bi mogao da se nastavi upravo zato što je to jedno od retkih sredstava koje je na raspolaganju komandnoj strukturi oslabljenoj političkim čistkama.
Kineske aktivnosti oko Tajvana sve više prevazilaze klasične vojne vežbe. Peking kombinuje vojne vežbe, patrole borbene gotovosti i operacije kineske obalske straže, stvarajući pritisak koji se nalazi između uobičajenih aktivnosti u mirnodopskim uslovima i otvorenog rata.
Generalni direktor tajvanskog Nacionalnog biroa za bezbednost Cai Ming-jen rekao je u julu da su period od jula do septembra obično meseci pojačanih kineskih vojnih vežbi.
Tajvan je tada registrovao povećanu aktivnost kineske mornarice i drugih pomorskih snaga, uključujući četiri kineske mornaričke formacije koje su delovale u zapadnom Pacifiku.
Kineski vojni akademik i istraživač rekao je da Peking sve više integriše vojne vežbe sa patrolama borbene gotovosti i aktivnostima obalske straže.
– Takav pristup omogućava Kini da održava kontinuirani pritisak na Tajvan bez prelaska praga otvorenog sukoba – rekao je istraživač.
On je, međutim, upozorio da ovaj obrazac aktivnosti ne treba nužno tumačiti kao pripremu za neposredni napad.
– Ako Komunistička partija Kine želi da pokrene vojnu akciju protiv Tajvana, prvo mora da sprovede ratnu mobilizaciju, rasporedi logističku podršku i, što je još važnije, ima moćno ofanzivno oružje i snažan i efikasan komandni sistem – rekao je on.
Blokada kao moguća opcija
Ministarstvo odbrane Tajvana procenjuje da Kina još nema sve sposobnosti neophodne za potpunu amfibijsku invaziju na ostrvo.
Peking, međutim, ima i druge mogućnosti, uključujući pomorsku izolaciju, zajedničku blokadu, raketne napade, sajbernapade i informacioni rat.
Prema istraživačima koje citira Epoch Times, operacija blokade ili pomorske izolacije mogla bi da zahteva manje snaga nego potpuna invazija, a mogla bi biti sprovedena pod okriljem vojnih vežbi ili aktivnosti organa za sprovođenje zakona.
To bi, prema njihovoj proceni, stvorilo dilemu za Tajpej.
Ako Tajvan ne reaguje, Peking bi postepeno mogao da proširi kontrolu nad okolnim vodama. Ukoliko Tajvan odgovori vojno, Kina bi mogla da predstavi Tajpej kao stranu odgovornu za eskalaciju tenzija.
Tajvanski predsednik Laj Čing-te rekao je 2. septembra da će budžet za odbranu za narednu godinu prvi put premašiti bilion novih tajvanskih dolara, odnosno oko 32 milijarde dolara.
Vlada planira da sredstva uloži u bespilotne sisteme, veštačku inteligenciju i domaću odbrambenu industriju.
Kineski vojni istraživač ocenjuje da kontinuirano širenje kineskih vojnih i pomorskih aktivnosti oko Tajvana skraćuje vreme koje ostrvo ima za upozorenje na potencijalnu pretnju.
Prema njegovim rečima, veća opasnost nije nužno namerna odluka Pekinga da započne rat, već mogućnost da incident preraste u širi sukob u trenutku kada je vojno odlučivanje kompromitovano političkim interesima.
Komentari (0)