Luka Vildoza napravio je ovog leta potez koji je izazvao mnogo pažnje u košarkaškoj javnosti pošto je obukao dres Partizana.
Argentinac je ranije govorio da nikada neće igrati za crno-bele, ali ga je karijera na kraju ipak odvela upravo u Humsku.
U razgovoru za Mozzart Sport, Vildoza je objasnio razloge dolaska u Partizan, govorio o ulogama u timu Đoana Penjaroje, pritisku, zdravstvenom stanju, relacijama sa bivšim saigračima, ali i o tome kako doživljava život u Srbiji i borbu za Evroligu.
Iza tebe su prve nedelje priprema sa novim saigračima, novim klubom i trenerom. Kakvi su prvi utisci?
“Trening kamp je bio naporan, ali je sve prošlo veoma dobro. Još uvek smo u procesu, i dalje se upoznajemo. Srećan sam što sam sa momcima, što ih upoznajem i videćemo kako će sve izgledati na kraju”.
Odigrali ste i dve pripremne utakmice (pobeda protiv Zenita i poraz protiv Hapoela). Šta ti se dopalo, a na čemu ekipa još mora da radi?
“Celokupan tim deluje veoma dobro, stvara se odlična celina. Trener posebno vodi računa o tome kako da kontroliše uloge u timu i ego igrača. Imamo dosta momaka koji se dopadaju treneru i važno je da se na kraju svi osećaju ugodno na terenu. Odigrali smo te dve pripremne utakmice, ali radimo svakog dana kako bismo popravili sitnice i napredovali”.
Spomenuo si uloge. Kakva će biti tvoja uloga i šta očekuješ od sebe?
“Trener voli da igra sa dva plejmejkera na terenu koji kreiraju. Osećam se veoma ugodno kada igram sa Karlikom, Pajom, Itanom… Sve su to sjajni bekovi. Spremni smo da prihvatimo ako neko drugi uzme šut ili ako je neko u boljem momentu. Znamo da je Karlik lice ovog tima. Tu smo da pomognemo na koji god način možemo”.
Trener je naglasio da je želeo tim sastavljen od karakternih momaka, boraca i dobrih ljudi u svlačionici, ali pre svega boraca… Nešto što je falilo prošle sezone. Kakva je hemija među vama?
“Slažem se sa tim. Nisam bio ovde prošle sezone, pa ne mogu da govorim o tome kako je bilo, video sam da to nije bilo onako kako je verovatno zamišljeno. Mogu da pričam o mom trenutno iskustvu, zasad sve deluje odlično. U svlačionici su zaista sjajni momci, a to nam je najpotrebnije da bismo rasli. Posebno zbog naših navijača – tu smo da damo 100 odsto na terenu i izvučemo maksimum iz sebe”.
Moramo se dotaći tema tvog dolaska u Partizan. Igrao si sjajno za Crvenu zvezdu, navijači su te voleli, a sada si prešao u redove rivala. Kako je tekao taj proces odluke?
“Tokom leta smo čekali mesec dana, bili smo u Bolonji, jer nismo mogli da odemo – tek smo dobili bebu i bili smo nervozni oko toga šta će se desiti tokom leta. Interesovanje Partizana postojalo je i ranije, ovo je druga godina zaredom kako su pitali šta se dešava. Ove godine sam odlučio da dođem. Porodica moje supruge je odavde, želeo sam da budem u Beogradu. Imao sam i veoma dobar razgovor sa trenerom koji me je dodatno pogurao. Posle nekoliko meseci u Beogradu, osećam se zaista srećno zbog odluke koju sam doneo”.
Da li je bilo trenutaka razmišljanja i sumnje poput: „Da li da idem ili ne?“, znajući strast navijača u Srbiji?
“Sigurno je bilo razmišljanja i analiziranja situacije – šta će se desiti i kako će ljudi reagovati. Ali u isto vreme, želeo sam da ostanem u Evropi. Partizan mi je dao šansu, pokazao da me zaista želi i bio sam presrećan zbog toga. Naravno da sam morao dobro da razmislim, posebno jer sam u nekim ranijim intervjuima govorio: ‘Ne, nikada neću igrati za Partizan’. Priznajem, nekada izgovorim glupe stvari… U sportu nikada ne znaš šta nosi budućnost. Nisam znao da ću završiti ovde, ali sada kada jesam – zaista sam srećan”.
Jesi li se čuo sa bivšim saigračima iz Crvene zvezde, pre svega sa Nemanjom Nedovićem sa kojim si imao odličan odnos?
“Nisam se čuo sa njima. Nisam želeo da ih stavljam u neprijatnu situaciju. Znam da su jaki, ali nekada ljudi ne žele da pokazuju bliskost u takvim okolnostima. Imam sjajan odnos sa Nedom, izuzetno ga poštujem. Šta god da se desilo – desilo se, ja samo radim svoj posao i trudim se da obezbedim svoju porodicu. Cilj mi je bio da budem u Beogradu, da ovde podižem sina i da budemo okruženi porodicom moje supruge. Veoma sam srećan zbog odluke koju smo doneli”.
Šta je to u Beogradu i Srbiji što ti se toliko dopada?
“Nemam pojma, ali jednostavno volim ovo mesto! Sviđa mi se narod, način na koji me tretiraju. Sve ovo me podseća na Argentinu. Svi smo veoma strastveni. Tamo ako pređeš iz Boke Juniors u River Plejt, isto te čekaju razni komentari na ulici, ali mi smo tako rođeni i odrasli. Volim to. Volim što sam blizu reke, što imam vremena da izađem na ručak, odem na rodizio… Zaista uživam”.
Da li si imao nekih neprijatnih iskustava na ulici ovog leta?
“Moja supruga je ta koja burnije reaguje i iznervira se na ljude! Ako mi neko nešto dobaci na ulici, ja nisam tip koji želi da se svađa ili bije. Samo prođem i pustim to. Imamo bebu i moramo da poštujemo trenutak i porodicu. Srbi razumeju i te stvari. Razumem šta ljudi govore, ali iskreno – ne obazirem se na to”.
Mnogi oz Virtusa ističu tvoju mentalnu snagu, ali se uvek postavljalo pitanje tvoje fizičke spreme i povreda. Kako se osećaš sada?
“Osećam se sjajno, zdrav sam! To mi je bio problem poslednje dve godine, pre svega sa zadnjom ložom. Zato sam ovog leta radio izuzetno naporno na tome – od načina na koji vozim bicikl, preko trčanja, istezanja, kretanja, do rada na kukovima… Svemu sam se posvetio. Mislim da će ova godina biti drugačija, jer kada sam zdrav i kada se fizički osećam dobro na terenu, znam da mogu da budem veoma dobar igrač. Ranijih sezona nisam bio na sto odsto, forsirao sam povratak iz povreda i trebalo mi je vremena da uhvatim ritam, pa bi sezona već prošla. Nadam se da će ova godina biti drugačija i da ću moći da pokažem šta znam”.
Kako gledaš na današnju Evroligu? Budžeti rastu, timovi imaju po 15-19 igrača u rosteru…
“Postaje sve teže i teže svake godine. Najbogatiji timovi poput Panatinaikosa, Olimpijakosa, Bajerna, Barselone to koriste jer imaju novca i mogu da ga troše. Međutim, to stvara veliki jaz između najbogatijih i ostalih timova. Ono što ne bih voleo da vidim jeste situacija gde pre početka meča već znaš kako će se završiti. Lepota Evrolige ranijih godina bila je u tome što nikada nisi znao ko će pobediti. Ako ljudi znaju ishod unapred, izgubiće interesovanje i neće gledati utakmice, što je loše za košarku. Nadam se da će se pronaći rešenje da Evroliga ostane dobar proizvod”.
Šta očekuješ od Partizana u Evroligi ove sezone i čime bi bio zadovoljan?
“Mislim da možemo da se borimo! Ako pronađemo hemiju, ako budemo zdravi i svi razumemo svoje uloge, verujem da možemo da se borimo za mesto među prvih osam i izbegnemo plej-in. Možda sam previše iskren, ali znamo svoje limite. Znamo da možemo da se borimo i ako uhvatimo pravi ritam, vidim nas u borbi za plej-of. Bilo bi prelepo videti Partizan u plej-ofu Evrolige”.
Komentari (0)